“Sarajevo, ako hoće da napravi nešto od sebe, mora da se pomiri sa činjenicom da je stradalništvo nešto što ne sme da se zaboravi, ali ne može na to da se igra više. To je politička sfera. Može Miro Purivatra da prostre šest crvenih tepiha po gradu i da mu dođu svi ljudi od vrednosti velike, ali nije suština u tome. Divno je da ima festival, pa to radio ovaj ili onaj soroševac, ali je suštinski da kad utvrdiš proporcije, što bi rekao pravi Sarajlija, gde sam ja u toj priči. Moraš biti realan gde si. Sarajevo se mora rešiti pozicije žrtve“, rekao je između ostalog Kusturica.
Sukobi koji su pratili veći deo njegove karijere, pojašnjava za "Global", proizvod su njegove ličnosti.
“Nisam ja balerina. Moj je život prošao u takvim uzbuđenjima, da ne može da stane u pet života. Iz moje impulsivnosti, iz mog viđenja sveta nastajala je jedna umetnost“, istakao je reditelj govoreći o svom burnom temperamentu.
On kaže da su do bosanske javnosti često dopirale neistine i konstrukcije, a kao jednu od njih navodi i priču da je pio viski s Miloševićem na Dedinju dok je gorela Srebrenica.
“Naravno da je tragedija Srebrenice i moja tragedija. Desila se mome narodu, ljudima koji govore moj jezik i naravno da ću biti osetljiv na nju. Ne postoji tragedija koja se i mene ne dotiče. Ne želim da se pravdam onima što me optužuju da sam pio viski s Miloševićem, iako ja to nisam radio, ali moram ovim da zaključim. Pančo Vilja je rekao: "Plaši se metka koji se ne čuje, oni što se čuju, neće te pogoditi"“, rekao je Kusturica u intervjuu za sutrašnji broj magazina "Global".
