Пишући, наставио сам да негујем традицију приповедања коју су код нас гајили уз огњиште и због тога имамо добре глумце, говорнике, писце – техника је савладавана вековима – закључио је Кустурица. – У том смислу ћирилица је право историјско благо. Њоме су писали и Андрић и Црњански, па не видим ниједан разлог зашто не би опстала.
Он је истакао да је почетак писмености много старији од штампарије.
Идеја лаког дуплицирања која данас достиже врхунац огледа се у Интернету. Ни Интернет не би био то што јесте да прије 500 година није било залуђеника који су вјеровали да штампарију треба правити у нашем народу – рекао је Кустурица.
Он је подсјетио да идеја те прве штампарије под Турцима говори двоструко – да је необично да је то могло под Турцима да се уради, а са друге стране „да је то један народ који је ту био“.
Највећа потврда валидности те културе је чињеница да су сви уговори за вријеме турске окупације, односно Дубровачке републике у Дубровнику били потписивани и писани ћирилицом. То јесте било једно једино писмо и кад се погледа политичка вага која се прави у БиХ, а и прије 300 година, увијек је прва на удару била ћирилица – рекао је Кустурица.