Boravak u Sjedinjenim Američkim Državama predsednik privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti je iskoristio da oblati Srbiju, što više može. Mada mu je trebalo više od deset dana boravka u SAD da bi stigao do nekih zvaničnika, pa ga je opozicija u Prištini kritikovala da troši pare građana na nižerazredne susrete, Kurti se nije obazirao, već je gde god je stigao pričao o Srbima kao “malim Rusima”, a predsednika Srbije Aleksandra Vučića je nazivao “malim Putinom”. Aljbin Kurti je, kako kaže za “Vesti” nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović, svestan da nema ništa od međunarodnog priznanja tzv. Kosova i subjektiviteta te kriminalne tvorevine, pa pokušava da ušićari nešto na sukobu u Ukrajini.
– Kurti i ostali u Prištini se nadaju da će nešto postići, optužbama i upiranjem prsta u Srbiju zato što ne želi da uvodi sankcije, ni da uđe u NATO, već da ostane nesvrstana u političkom svrstavanju koje vode SAD – ocenio je Jovanović.
Minira sporazume
Živadin Jovanović ukazuje da ne bi pridavao značaj ni Kurtiju, ni njegovoj poseti Vašingtonu, a ni tome ko ga je primio, ni šta govori.
– Kurtijeva antisrpska politika je jasna od početka, a sada kada su uslovi drugačiji zbog sukoba u Ukrajini, on bi da profitira. On je jadan političar koji ne zaslužuje nikakav publicitet, jer pokušava da iskoristi antirusku histeriju koja je zahvatila Zapad. Po sistemu, videla žaba da se konji potkivaju, pa bi i ona – zaključio je Jovanović.
Kurti se osmelio da kaže kako “demokratije poput SAD i Kosova moraju zajedno da se drže protiv autokrata poput ruskog i srpskog predsednika” na šta mu je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić poručio da u potrazi za autokratama ne gleda dalje od sopstvenog odraza u ogledalu. Ukazao je i da Kurti govori o demokratiji, a istovremeno zabranjuje Srbima na KiM da glasaju na izborima, što je, dodaje, protivno direktnim zahtevima SAD, Evropske unije i Oebsa.
– Javno se odričete i Briselskog i Vašingtonskog sporazuma na koje su se vaše institucije obavezale, pa ipak vi govorite o principima, o miru, a iznova i iznova demonstrirate tvrdoglavost prema našoj zajednici na Kosovu – napisao je Đurić na Tviteru.
Povodom Kurtijeve izjave da je Vučić “mali Putin” i da svet treba da obuzda predsednike Srbije i Rusije, ministar policije Aleksandar Vulin poručuje da “Vučić nije mali Putin, kao što ni Srbi nisu mali Rusi”.
– Vučić je veliki Srbin i treba da bude veliki Srbin. Vučić je predsednik svih Srba i to može da smeta malom Kurtiju, jer on nije predsednik ni svih Šiptara na Kosovu, a Vučić jeste predsednik svih Srba i drago mi je što to boli Kurtija – naveo je Vulin gostujući na TV Pink.
Aljbin Kurti je, kako smatra direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Petar Petković, u međunarodnoj zajednici prepoznat kao ličnost koja iz čistog hira ugrožava mir i stabilnost regiona.
– Nije slučajno to što Kurti, koji se svakom porukom usmerenom protiv dijaloga i Vašingtonskog sporazuma direktno okreće protiv mira i stabilnosti, tokom svoje ekskurzije po SAD nije primljen u Beloj kući.
U vremenima kada čitav svet klizi u krizu nesagledivih razmera nikome nije potreban piroman poput Kurtija – naveo je Petković.
Svetinje bez zaštite
Pošto se ovih dana navršilo punih šest godina od odluke takozvanog ustavnog suda u Prištini o vraćanju 24 hektara manastiru Visoki Dečani, Petković poziva međunarodnu zajednicu da izvrši najjači pritisak na Prištinu tim povodom.
– Od 2016. političari u Prištini brutalno odbijaju da sprovedu odluku njihove najviše pravne instance, oni ne samo da nisu u stanju i ne žele da sprovode odluke i sporazume iz Brisela, oni čak ne žele da sprovode ni sopstvene odluke i to uvek kada su Srbi u pitanju. Sada je potrebno da se učini ono što je u interesu srpskog naroda na KiM, tu političke volje nema, a ovde kada je reč o odluci suda, više se i ne radi ni o kakvoj političkoj volji, već o potrebi poštovanja prava – ukazao je za medije Petković, naglašavajući da ova svetinja godinama ispašta i da je visoko ugrožena.
Podseća da se taj manastir od 2006. nalazi na listi ugrožene svetske baštine, da su četiri puta pokušali da granatiraju srednjovekovnu bogomolju i da danas postoji samo zahvaljujući tome što ga čuvaju vojnici Kfora. Pokazujući fotografije nekih od srpskih svetinja na kojima su ispisani grafiti i koji su oskrnavljeni, Petković je upitao da li ti grafiti mržnje na Crkvi Hrista Spasa predstavljaju taj najbolji model čuvanja srpskih svetinja.
– Ili pak ovi grafiti mržnje ispisani na zidu manastira Visoki Dečani predstavljaju taj model očuvanja ili pak crkva u Samodraži koja je pretvorena u javni toalet – naveo je Petković uz napomenu da bi slične primere oskrnavljenih grobova, manastira i crkava mogao da pokazuje danima.
Napomenuo je da je samo od početka ove godine više od 11 hramova i crkava SPC na KiM oskrnavljeno i dodaje da kada Priština priča da želi da zaštiti crkve i manastire SPC na KiM, ona samo želi da provocira.
– Ne samo da se ne poštuje odluka tzv. ustavnog suda Prištine, već je i taj sud naredio i tužilaštvu da reaguje zato što se ta odluka ne sprovodi. Naravno, niko ne reaguje, ali zato su spremni i specijalno tužilaštvo i svi drugi da napadaju Srbe samo da bi ih proterali sa vekovnih ognjišta – zaključio je Petković.
Susret sa kćerkom Madlen Olbrajt
Kurti je u SAD-u od 6. maja, a na samom početku posete se sreo sa izvršnom direktorkom Milenijum čelendž korporacije (MČ) Alis Olbrajt, ćerkom nedavno preminule bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt, da bi potom desetak dana čekao susrete u hotelskoj sobi. Uspeo je da se vidi sa senatorom Gerijem Petersom, kongresmenom Endrijem Levinom, odnedavno članom albanskog kokusa u Mičigenu i sa kongresmenkom iz Demokratske stranke Elisom Slotkin u Vašingtonu. Kurti je prilikom susreta isticao “pretnju koju vojni savez Srbije i Rusije predstavlja po mir na Zapadnom Balkanu”, a kongresmenki Slotkin Srbiju definisao kao ruskog saveznika. Podsetimo, Kurti je krajem aprila je bio na sahrani bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, a sada se odmah po dolasku u SAD sastao sa njenom ćerkom, pa nije isključeno da je baš uz njenu pomoć uspeo da dođe do nekih zvaničnika SAD.
Nudi Bondstil na tacni
Aljbin Kurti je tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama zatražio da vojni kamp američkih pripadnika Kfora Bondstil postane stalna vojna baza SAD na Kosovu, saopšteno je iz njegovog kabineta, a prenosi KoSSev. Kako se dalje navodi, istakao je da je potrebno “demilitarizovati kopneni pojas” u blizini Kosova, dodajući da je tu “Srbija uspostavila ukupno 48 ofanzivnih operativnih baza”.
Licemerje Evrope
Aleksandar Vulin je istakao da se na primeru Briselskog sporazuma jasno vidi da potpis EU ne vredi baš ništa.
– Kada je Kurti u pitanju, vidimo sve licemerje Evrope. Ono što je meni važnije od toga šta misli nekakav Kurti jeste zašto Evropa misli da može da bude bilo kakav relevantan faktor, ako njen potpis ne važi ništa, a na Briselskom sporazumu smo videli da ne važi ništa, jer da važi nešto, bila bi barem formirana Zajednica srpskih opština – poručio je Vulin.
Dogovor u Briselu sprovesti u delo
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković razgovarao je prošle nedelje s ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom, kojeg je upoznao sa poslednjom rundom razgovora Beograda i Prištine.
Petković je istakao da opet nije bilo direktnog sastanka i da je delegacija iz Prištine odbila da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština i pitanju nestalih i još jednom pokazala da istrajava u nastojanjima da zatvori vrata dijalogu:
– Neophodno je da Priština odustane od opstrukcije i da konačno sprovede ono što je do sada dogovoreno u Briselu, pre svega da omogući formiranje ZSO sa suštinskim nadležnostima i instrumentima za efikasnu zaštitu položaja i interesa srpskog naroda u pokrajini i dodao da najnovijim potezima Priština krši i Vašingtonski sporazum.
Dodao je da je rešavanje pitanja nestalih lica pokrenuto na insistiranje Beograda i da je rudnik Štavalj dvadeset i treća lokacija, na kojoj se po zahtevu Prištine vrši pretraga terena, uz prisustvo predstavnika Prištine, Euleksa, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, kao i predstavnika porodica nestalih.
– Nasuprot tome, Priština ne dozvoljava pretragu devet lokacija na Kosovu i Metohiji, na kojima se, po saznanjima Beograda, nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih u ratu – naveo je Petković.
