Razmahao se silno po regionu Aljbin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija, pa je tako udario i na prijatelja i osvedočenog saveznika, crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, zahtevom za povraćaj više od 8.000 hektara kosovskog zemljišta koje je u postupku demarkacije uzela Crna Gora.
Kurtijev zahtev uopšte nije iznenadio Ljubana Karana, penzionisanog potpukovnika Kontraobaveštajne službe. On za “Vesti” kaže da je u pozadini tog zahteva priča o širenju albanskih teritorija stara vek i po kada je Prizrenska liga definisala stvaranje “velike Albanije”.
– Mislim da u Prištini, predvođenoj Kurtijem, računaju da su sa Srbijom završili i idu dalje u teritorijalnim pretenzijama koje sada izmeštaju na Crnu Goru. Očito, Kurti taj projekat počinje ovim zahtevom, a u stvari Albanci odavno polažu prava i na neke teritorije kao što je crnogorski primorski deo i deluje da su krenuli u taj drugi projekat – tumači Karan.
Kurti obećava da će o razgraničenju razgovarati sa novom crnogorskom vladom i “ispraviti grešku” prethodnika koji su poklonili Crnoj Gori 8.200 hektara teritorije Kosova. Đukanović, kome je bilo potrebno čak tri dana za odgovor, Kurtija podseća da je demarkacija završena 2015. i poručuje mu da “dve države moraju da idu dalje za bolji život građana”.
– Sporazum o demarkaciji su potvrdile obe vlade 2015. i stupio je na snagu 2018. – rečeno je u Đukanovićevom kabinetu “Vijestima” uz napomenu da su tadašnji predsednik tzv. Kosova Hašim Tači i šef crnogorske države Filip Vujanović potpisali zajedničku izjavu u februaru 2018. kojom su pozvali Skupštinu Kosova da ratifikuje ovaj sporazum.
Đukanović podseća i da je Crna Gora članica NATO, pa smo Ljubana Karana pitali kako će Albanci ostvariti ideju “velike Albanije” kada su granice članica Alijanse zaštićene. On ukazuje da Albanci imaju jaku dijasporu i mafiju i da je u igri puno novca namenjenog faktorima u SAD koji odlučuju o NATO, pa kako navodi, ništa nije “zakucano”.
Na Kurtijevu izjavu o razgraničenju odmah je reagovao odlazeći crnogorski premijer Zdravko Krivokapić koji smatra da je reč o “opasnoj aspiraciji” i “nedopustivoj provokaciji”. On se oglasio znatno pre Đukanovića koga je prozvao što ćuti, ali je isto poručio i Dritanu Abazoviću za koga kaže da je “neustavni mandatar”. Potom je reagovao i Abazović, a da nije potpuno isključio pitanje demarkacije govori izjava da “nema pitanja oko kojeg se neće otvoreno razgovarati”.
– Kada se formira nova vlada stavićemo sva pitanja na sto. Moramo da imamo transparentnost u radu, ali svi treba da budu svesni da je bivša vlast na Kosovu donosila odluke zajedno sa bivšom vladom u Crnoj Gori, pa ako se identifikuju neka greška ili krivac ne može se obraćati aktuelnim vladama – rekao je Abazović.
Pretio i ratom
Kurti je za demarkacijom posegao i kao kandidat za premijera u oktobru 2019, rekavši da to nije zatvoreno pitanje i da treba formirati zajedničko telo da preispita sporazum koji su potpisali Vujanović i Tači. Sredinom 2012. je poručio da sporazum neće biti primenjivan onako kako je ratifikovan. Koliko je daleko išao svedoči njegova izjava u funkciji lidera Samoopredeljenja 2016. da bi pitanje demarkacije “moglo da donese rat na Kosovu u narednih pet godina”.
