Kosovski premijer Aljbin Kurti učestvuje i na izborima u Albaniji. Kriju li se iza toga njegovi snovi o nekoj Velikoj Albaniji, jednog dana, pita se Mihael Martens u članku za “Frankfurter algemajne cajtung”.
Kada bi austrijski premijer Sebastijan Kurc pokušao sa svojom Austrijskom narodnom strankom (OVP) da nastupi na nemačkim parlamentarnim izborima, to bi izazvalo prilično nezadovoljstvo u redovima vladajućih demohrišćana CDU/CSU, a verovatno još više u opozicionom AfD-u. Takva ideja o intervenciji Austrijanca u nemačku politiku je apsurdna, piše u svom tekstu objavljenom u listu Frankfurter algemajne cajtung novinar i publicista Mihael Martens.
Ali postoje dve zemlje u kojima se pojavljuje slična konstelacija: na parlamentarnim izborima u Albaniji 25. aprila učestvuje i jedan ogranak stranke Vetevendosje (Samoopredeljenje) kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Na Kosovu je Vetevendosje, poznato pod skraćenicom VV, daleko najjača politička snaga. Činjenica da ta stranka sada vodi kampanju na izborima u susednoj državi, i to s podružnicom istog imena, te da je i sam Kurti tamo učestvovao u kampanji, naravno, ne nailazi na oduševljenje albanskog premijera Edija Rame.
Samo pokret građana?
Istina je da Vetevendosje zasad nije registrovana kao politička stranka u Albaniji, već nastupa kao građanska inicijativa koja podržava nezavisne kandidate na parlamentarnim izborima. Međutim, u dogledno se vreme planira i pretvaranje u stranku.
Jedan od kandidata za izbore je Boiken Abazi, koji je ujedno i direktor građanske inicijative Vetevendosje u Tirani. Na pitanje prima li uputstva od kosovskog premijera, Abazi izbegava jasan odgovor: „Bio bi to veliki gubitak za mene i našu organizaciju ovde kada Aljbin ne bi našao vremena da se s nama savetuje. Ja poštujem njegove dubinske analize i savete. Mi to ne sledimo uvek, ali je dobro čuti njegove ideje.”
Među te ideje spada već dugi niz godina i stav da bi bilo bolje i za Albaniju i za Kosovo da se ujedine u zajedničku državu. To je ono što i Abazi propagira. „Naravno da do toga neće doći sutra ili narednih godina. Bilo bi populistički tvrditi tako nešto,” kaže Abazi. Mnogi Albanci imaju osećaj da „pravi geopolitički trenutak” za ostvarenje te ideje još nije stigao. Vetevendosje teži „mirnom i demokratskom procesu” na kojem će se održati referendumi o ujedinjenju u obe države. Rezultat je predvidljiv, kaže Abazi: „Istraživanja u Albaniji i na Kosovu pokazuju da bi više od dve trećine Albanaca glasalo za ujedinjenje na referendumu.”
Malo koga zanima „Velika Albanija”
No, da li je to uopšte važno biračkom telu? Na Kosovu je Kurti popularan ne zbog velikoalbanske retorike, već zato što se njegovo obećanje o beskompromisnoj borbi protiv korupcije i nepotizma smatra verodostojnim. Ljudi žele bolje škole i bolnice, čistu i pitku vodu – a ne Veliku Albaniju.
Abazi ne protivreči, ali dodaje: „Čovek nije samo homo economicus. Ljudi imaju osećanja, priču – sve elemente svog identiteta koji na prvi pogled mogu izgledati iracionalno, ali koji ljude čini ljudima.” To takođe uključuje narative – poput pričanja o tome da bi bilo bolje da su Kosovo i Albanija jedna država.
Na prethodnim izborima u Albaniji, međutim, ništa se nije moglo dobiti velikoalbanskim obećanjima. To je iskusio i „Crveno-crni savez”, nazvan po albanskim nacionalnim bojama, koji se kandidvao na parlamentarnim izborima 2013. s programom Velike Albanije i dobio samo 0,6 posto glasova.
Ideja nije nova
Do sada su istraživanja pokazala da bi i Vetevendosje moglo proći slično, barem u prvom pokušaju. „Teško da će dobiti i samo jedan mandat u aprilu”, kaže bivši albanski ministar obrazovanja i zamenik šefa vlade Genc Polo.
To je možda i zbog činjenice da su panalbansku ideju mnogi već odavno izneli. Tako je na primer albanski premijer Rama predložio u govoru u kosovskom parlamentu 2018. da bi Kosovo i Albanija trebao da imaju zajedničkog predsednika kao „simbol nacionalnog jedinstva”. 2019. je tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači izrazio uverenje da će „u bliskoj budućnosti” biti uspostavljena zajednička kosovsko-albanska država. To bi, po Tačjevom mišljenju, bila „alternativa izolaciji” koju EU nameće Kosovu.
A bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj je upozorio još u januaru da, ukoliko se nastavi sa sprečavanjem pridruživanja Kosova NATO i UN, s tim da za građane Kosova ne važi liberalizacija viza i s obzirom na odbijanje pet zemalja EU da priznaju nezavisnost Kosova, onda bi referendum o ujedinjenju s Albanijom mogao biti neizbežan.
Najpre Kosovo, a onda…
Ne treba zanemariti unutrašnjopolitičku motivacija takvih izjava, ali u pogledu spoljne politike Kosovo tu pre svega vidi upozorenje Europskoj uniji, koje glasi: Ne zaboravite nas!
Kurti, međutim, ide znatno dalje, pre svega jer je najavio da će se Vetevendosje angažovati i u severnoj Makedoniji, gde Albanci čine oko četvrtinu stanovništva.
U kojoj meri bi Vetevendosje moglo biti uspešno u susednim zemljama, zavisiće dobrim delom i od toga da li će „matična stranka” na Kosovu ispuniti ogromna očekivanja povezana s Aljbinom Kurtijem, kaže Remzi Lani, politikolog iz Tirane. I zaista: samo ako Kurti bude uspešan na Kosovu, podružnice VV-a u Albaniji i drugde mogu postati privlačne građanima.
Pritom je sasvim druga priča u kojoj bi meri to moglo dovesti do dodatne nestabilnosti na celom Balkanu, ukoliko Kurtijev program ujedinjenja bude nadohvat ruke, upozorava Mihael Martens u tekstu objavljenom u “Frankfurter algemajne cajtungu”.
