Kurti: Srbiji nemamo šta da damo

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti i kandidat za premijera Kosova izjavio je da je optimističan da će koalicioni sporazum sa Demokratskim savezom Kosova biti postignut, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju, prenosi Koha.

Kurti je u intervjuu za Dojče vele istakao da je najbolje zatvoriti pitanje vlade pre drugog pitanja, poput pitanja predsednika i dodao da je bolji život građana Kosova prioritet.

Prošlo je više od dva meseca od kada je Samoopredeljenje pobedilo na izborima na Kosovu, ali još nije steklo vlast jer očekuje koalicioni sporazum. Koje su glavne prepreke? Zašto se koalicija ne uspostavlja?

Razgovori o usaglašavanju programa upravljanja započeli su davno. Od kraja izbora 6. oktobra kontaktirali smo DSK i započeli usklađivanje programa sa našim timovima. Na taj način smo pokazali novu kulturu formiranja vlasti, gde se o programu prvo raspravlja. To smo zaključili na 100 odsto.

Međutim, pregovori o podeli odgovornosti u izvršnoj vlasti počeli su kasno, nakon potvrđivanja rezultata. Sada smo na mestu gde završavamo pregovore o vladi. Optimista sam. Postoje poteškoće, postoje i izazovi, ali kada su se ljudi 6. oktobra odlučili, napravili su neku vrstu izbora koji nam nije ostavio dalje izbora. Dakle, ne postoji opcija za drugu kombinatoriku, osim za sutrašnju vladu koja se sastoji od jučerašnje opozicije sa rukovodstvom Samoopredeljenja, u koalicionoj vladi sa DSK, sa mnom kao premijerom.

Da budemo malo konkretniji, to je mesto predsednika, zar ne?

Tačno je da smo razgovarali o ministrima, dogovorili smo se da imamo dva potpredsednika vlade, prvog potpredsednika vlade iz DSK, drugog potpredsednika vlade iz Samoopredeljenja. Dogovorili smo se da imamo pet ministarstava, a dva dodatna ministarstva dolaze iz manjina. Dakle, imamo ukupno dvanaest ministara. Prema Ustavnom sudu automatski nam pripada i predsednik Skupštine, ali smo pokazali spremnost da razgovaramo i o toj poziciji. Iako znamo da će pitanje predsednika biti pod našim mandatom i mi kao politički subjekt ćemo morati da budemo angažovani, izrazili smo uverenje da je bolje zatvoriti pitanje vlade pre nego što se bilo koje pitanje otvori za predsednika.

Znate da Ustav kaže da “predsednik predstavlja jedinstvo naroda”, tako da to nije jednostavna stvar. Tačno je da postoje poteškoće, ali verujem da uzajamnim poverenjem i velikom željom za promenama na Kosovu možemo da prebrodimo ovo u narednim danima.

Ne govorimo samo o političarima, već i o programu. Iako vlada još nije uspostavljena, često putujete u Nemačku i očigledno su počeli politički razgovori u Nemačkoj i drugim mestima. Koji su glavni zahtevi Nemačke za sledeću vladu?

Dodatnu vezu imamo sa Nemačkom zbog činjenice da imamo pola miliona dijaspore, što čini većinu naših sunarodnika. Nemačka je ekonomski motor Evropske unije. Pored toga, DSK ima odnose sa CDU, dok mi imamo sa SPD, poznato je da su te dve stranke u Nemačkoj u koaliciji. Dakle, svaki put kada odem tamo, susrećem se i sa diplomatama i državnim zvaničnicima, sastajem se sa poslanicima SPD-a gde sam nedavno prisustvovao njihovom Kongresu. Ali srećem i poslanike CDU i CSU. Jer u našem mandatu, u sedmom zakonodavstvu kao nova vlada, želimo da proširimo i produbimo odnose sa Nemačkom. Tamo razgovaramo o dva glavna pitanja. Prvo pitanje su unutrašnje reforme na Kosovu, kako izvući Kosovo iz krize, kako ublažiti nezaposlenost i siromaštvo, kako se boriti protiv kriminala i korupcije …

Koji su vaši koncepti po ovim pitanjima?

Veoma smo optimistični u pogledu naših programa i obaveza. Želimo petostruku reformu, reformu pravosuđa, ekonomsku reformu, reformu obrazovanja, zdravstvenu reformu i reformu bezbednosti. Reforma pravosuđa i reforma bezbednosti odvijaće se kroz proces provere, jer bi provera trebalo da liči na ne samo tužioce i sudije, već i na posebne položaje i visoke nivoe obaveštajnih i policijskih nivoa.

Želimo da dobijemo dualni sistem ekonomskog obrazovanja kakav je u Nemačkoj, ali i u Švajcarskoj i Austriji, gde učenici i studenti provode nekoliko dana u školama i fakultetima i jedan ili dva dana u preduzeću. Želimo da strane investicije počnu sa ulaganjima iz dijaspore, jer je teško imati strana ulaganja kada čak ni naša dijaspora ne investira zbog korupcije na Kosovu. I iznad svega, zaustavićemo korupciju u Vladi i borićemo se protiv nje u svim institucijama i celom društvu.

Ne verujem da postoji spor između vas, DSK i nemačke strane u ovoj oblasti. Ali ne znam za drugo polje o kojem još niste razgovarali. Verujem da je druga oblast spoljna politika Kosova. Ovde je najteža tačka jer je poznato da je stav Nemačke da se dijalog nastavi što pre i sa ukidanjem taksi. Šta od vas zahteva nemačka strana u tom slučaju?

Tačno je da je druga oblast razgovora naš odnos sa Srbijom i odnos između država na Zapadnom Balkanu. Mi se kao Samoopredeljenje dogovaramo sa DSK i sa našim nemačkim i evropskim partnerima da što pre integrišemo Kosovo u Evropsku uniju. Ali znamo da se to neće dogoditi uskoro. Mi ne idemo kao država u Evropsku uniju, već gradimo Evropu u nama, od nas. Mi takođe imamo tradiciju, kulturu i istoriju, ali imamo i druge ljudske kapacitete za to.

Što se tiče odnosa sa Srbijom, složili smo se da moramo da se sastanemo sa naslednikom Federike Mogerini, Žozepom Borelom, visokim evropskim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost, da bismo razgovarali o pripremi budućeg dijaloga sa jasnim principima. Ne možemo ponovo da odustanemo. Već je najavio da će imati svoju prvu posetu Kosovu i radujem se što ću ga upoznati kada budem premijer. S druge strane, imamo 33 sporazuma sa Srbijom tokom šestogodišnjeg dijaloga (2011-2017), i važno je preispitati ih, ne opsednuti se njima i gubiti vreme, već znati opseg primene i uticaja, tako da možemo da naučimo lekcije da idemo napred. I sa DSK takođe pristajemo da takse od 100 odsto zamenimo potpunim političkim, ekonomskim i trgovinskim reciprocitetom sa Srbijom, što je odobreno u rezoluciji Skupštine Kosova 7. decembra 2011.

Znači, reciprocitet se postavlja i onda se ukidaju takse?

Prvo reciprocitet, ali nemojmo zaboraviti da su međunarodni faktori, ambasadori Kvinte na Kosovu, takođe postavili uslove da Srbija prekine kampanju protiv priznavanja Kosova i učešća Kosova u međunarodnim organizacijama. Dakle, čak ni međunarodni faktori ne vide ukidanje taksi bez izražavanja dobre volje i promene u ponašanju Srbije. Iako imamo neke negativne korake u Beogradu, jer je predsednik Srbije izjavio da neće dozvoliti da se Kosovo pridruži Unesku.

S druge strane, postoje jasne razlike ne samo u pogledu vrednosti već i u činjenicama. To je duboko neslaganje, sve dok imamo jasan stav prema Rusiji, Srbija kaže i sa Rusijom i sa Evropskom unijom. Mi nemamo takve dileme. Ne želimo, kako mi Albanci kažemo, da jedemo sa dve kašike.

Ali jedan faktor još niste spomenuli. Amerika. Ambasador Grenel u Berlinu jedan je od ljudi s kojima ste se sreli. Kakva je poruka ili zahtev SAD-a za sledećom vladom?

U redovnom sam kontaktu sa američkim ambasadorom na Kosovu Filipom Kosnetom, koji je aktivni ambasador veoma posvećen društvenoj i institucionalnoj borbi protiv korupcije na Kosovu. Takođe imam česte sastanke sa predstavnikom Stejt departmenta Metjuom Palmerom, sa kojim sam se prvi put upoznao pre 22 godine u SAD, a nedavno i sa ambasadorom SAD u Berlinu, gospodinom Grenelom, koji je imenovan specijalni predsednik Trampa. Tako da imamo razgovore na više nivoa. Ponekad se može činiti da postoje razlike, ali ponekad se primećuje posvećanost za saradnju. Jasno izražavam našu poziciju.

Takođe sam razumeo stav gospodina Grenela, koji kaže da je Kosovu potrebno ekonomsko ulaganje i da je za ekonomsko ulaganje potreban sporazum između Kosova i Srbije. Ne negiram tako nešto. Ali, s druge strane, verujem da ne smemo ponovo da požurimo i propadnemo. Jer do sada smo imali mnogo propusta u dijalogu. A na osnovu studija urađenih na Kosovu, istaknuta su tri dodatna faktora zašto ne postoje ekonomske investicije: siromaštvo stanovništva, odnosno slaba kupovna moć stanovništva, a drugi je težak pristup finansijama zbog kamatnih stopa, a treće je korupcija u institucijama.

Prema nekim izveštajima, ne samo međunarodno, već i lokalno Kosovo je zemlja u kojoj postoje elementi zarobljene države, što znači da ne samo da imamo korupciju u institucijama, već i imamo korupcijske institucije. To moramo da regulišemo da bismo imali investicije, jer ne postoji garancija da će sporazum sa Srbijom biti nagrađen novim investicijama.

Slažete li se da treba što pre postići kompromis, a konsenzus mora biti postignut, a kao što se često razgovaralo naročito od predstavnika SAD, može doći i do kompromisa sa novim sporazumima, ili promenama granica, kao kompromisa. Da li je to učinjeno da Srbija stupi u dijalog i prihvati Kosovo kao nezavisnu državu?

Početkom 90-ih, u intervjuu za nemačke medije i u intervjuu za francuske medije, bivši predsednik Kosova Ibrahim Rugova izjavio je da je “nezavisnost kompromis“. Nakon kraja rata imali smo kompromisni plan, Ahtisarijev, koji ima mnogo mana koji nas danas ometaju u demokratskoj izgradnji države, Srbija sada traži novi kompromis.

Onda nema kompromisa sa vama o granicama …

Na kosovskim granicama ne može biti promena. Kosovo ima svoje granice. Kosovo je bilo sastavni deo Jugoslavije. Oko 110 država nas je prepoznalo na tim granicama, uključujući SAD i Nemačku, a Srbiji nemamo šta da damo. Načelo budućeg sporazuma između Kosova i Srbije ne može biti jad za izgubljenim Kosovom, gde bi Srbija trebalo da bude utešena teritorijalnom naknadom, već bi trebalo da ponudi život građana, praktične potrebe, ljudska prava. Mi nemamo nikakve dileme. SAD su naš nezamenjivi saveznik. Odmah tu je i Nemačka. Nikad nećemo zameniti Nemačku s Rusijom, kao što je možda pomislio neko drugi ko se bavio pogrešnom, štetnom i vrlo opasnom tezom teritorijalne razmene.

Ali s druge strane, kada govorite o promeni granica, u nemačkim i zapadnim medijima često ste osoba koja dovodi u pitanje granice i govori o ujedinjenju albanskih teritorija kao ultranacionalista. To se često pominje u nemačkim i evropskim medijima. Da li to još uvek stoji kao formula Samoopredeljenja?

Ne vidimo granicu prema Srbiji kao s Albanijom. Jer nemamo načina da izjednačimo Albaniju i Srbiju. Granica između Kosova i Albanije nije albanska granica, to je granica Srbije i Jugoslavije. U našem upravljačkom mandatu fokusiraćemo se na dva prioriteta: zapošljavanje i pravdu. Jer prvo moramo uspeti da država Kosovo uspe. Jednog dana u budućnosti ne vidim približavanje, integraciju i ujedinjenje sa Albanijom zbog propasti Kosova, već uspehom.

Prvo moramo uspeti da ova država uspe. A albanski narod i dalje ima traume od Londonske konferencije 1913. godine, kada je britanski ministar spoljnih poslova, ser Edvard Grej, rekao: “Napravili smo veliku nepravdu Albancima da održe mir u Evropi”. Zbližavanje, integraciju, ujedinjenje sa Albanijom uopšte ne vidimo nedemokratskim i neustavnim. Prvo moramo da uspostavimo državu Kosovo gde će se naš fokus staviti na ekonomiju i pravdu i zaposlenost.

Slažete li se sa ovom formulom sa svojim partnerima u SPD-u i drugim evropskim zemljama?

Svakako. Takođe su nas podržali u kampanji, posebno dva poslanika koji su bili vrlo aktivni tokom naše kampanje, Stefan Švarc i Josip Juratović. Hvala na ovoj prilici …

Hoće li Samoopredeljenje učestvovati na izborima kada je u pitanju žestoka izborna kampanja u Albaniji?

Naši aktivisti u Tirani imaju svoj centar koji se zove “Pokret Samoopredeljenja”, ali oni imaju autonomiju svojih stavova, poteza i odluka. Samoopredeljenje u Tirani ima za cilj da podigne svest i organizuje tamošnje ljude za aktivnosti u duhu pokreta, ali ne i primanjem direktiva iz Prištine.