Kurti promenio stavove i prihvatio nekadašnje protivnike

Bivši šef Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt javno je priznao da je bio iznenađen kada je pozvan u Prištinu da obeleži 10. godišnjicu završetka njegovog mandata, kao nekog ko je nadzirao napredak sprovođenja Ahtisarijevog plana, zbog činjenice da je dobio poziv od nekadašnjeg najvećeg protivnika tog procesa koji je pratila međunarodna zajednica, sadašnjeg premijera Aljbina Kurtija.

Naime, domaćin, koji je u to vreme bio glavna opozicija sa Pokretom Samoopredeljenje, Holanđaninu je tada dao epitet kosovskog kralja. Ali sada kosovski premijer ima samo dobre reči za diplomatu i za status nezavisnosti Kosova, iako je nekada smatrao da će ta obećanja biti samo prevara.

Opozicija Unmiku

Ovakva promena stava nije prva Kurtiju, nakon što je 2019. prvi put, a 2021. drugi put preuzeo funkciju premijera. U tom svojstvu, on je pozdravio i šefa Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu Zahira Tanina, iako je ranije optužio Unmik za vladavinu Kosovom i za korupciju.

– Specijalni predstavnik je ponovio da Unmik nastavlja da podržava jačanje vladavine prava, demokratskih institucija i istakao važnost nastavka angažovanja na mehanizmima uspostavljanja dijaloga – saopštila je u oktobru prošle godine Kurtijeva vlada nakon njegovog sastanka Taninom.

Međutim, u junu 2005. godine, Kurtija i nekoliko drugih aktivista uhapsila je Kosovska policijska služba uz pomoć Unmik policije nakon što su na zidovima prostorija Unmika ispisali slogan “Nema pregovora, samoopredeljenje”.

Nakon što je formirao Pokret Samoopredeljenje, Kurti je organizovao referendum za definisanje statusa Kosova sa obrazloženjem da se “samo referendumom kao ostvarivanjem međunarodnog prava na samoopredeljenje može postići demokratsko rešenje za Kosovo, umesto pregovora koji ugrožavaju slobodu”.

Godinu dana pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Kurti je organizovao protest da se suprotstavi paketu Martija Ahtisarija – dokumentu koji je ocrtavao obrise današnjeg Kosova. Uprkos činjenici da je protest trebalo da bude miran, dva demonstranta su stradale od Unmik policije, a 80 je povređeno gumenim mecima.

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, holandski diplomata Piter Fejt imenovan je za osobu odgovornu za nadgledanje napretka plana Martija Ahtisarija, a 2012. godine je okončan međunarodni nadzor i Kosovo je postalo odgovorno za vlastitu upravu. Međutim, Kurtijev opozicioni put nije time završen.

Opozicija Euleksu

Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu postala je naslednik Privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu. Kurti je bio protivnik i te Misije, od početka. Prema njegovim rečima, Euleks je bio samo zamena za Unmik i ništa više. Nekoliko meseci kasnije, Kurti i aktivisti Pokreta Samoopredeljenje podelili su plakete sa ceremonije promene komande Kfora 2005. godine, gde je tadašnji šef misije Euleksa Iv de Kermabon viđen zajedno sa Draganom Paskašom – visokom oficirom Vosjke Srbije i Crne Gore.

Kurti je aludirao da fotografija o kojoj je reč pokazuje činjenicu da je Paskaša pozvao Kermabon, koga je opisao kao osobu nepodobnu za Kosovo. Pokret Samoopredeljenje je u avgustu 2009. organizovao “simboličnu akciju” prevrtanjem 28 automobila Euleksa, razbijanjem stakla i ispumpavanjem guma – što je rezultiralo hapšenjem nekoliko aktivista tog pokreta.

Prelazak iz opozicije u poziciju

Čini se da nije verovao ni u posao koji su obavljali zvaničnici koji su bili pre njega na čelu Vlade Kosova. Nakon što se više puta kandidovao za premjera, njegova stranka je 14. februara 2021. godine dobila više od 51 odsto glasova biračkog tela i tako je po drugi put postao premijer Kosova.

Kurti se  nakon toga sastao i sa šefom Euleksa Larsom Gunarom Vigemarkom, sa kojim je kako je rečeno nakon sastanka, razgovarao o vladavini prava na Kosovu.

– Vlada Kosova je odlučna da gradi pravnu državu u našoj zemlji. Vladavina prava nema alternativu. Na sastanku se razgovaralo o mogućim načinima podrške Vladi u oblastima u kojima iskustvo i veštine Euleksa predstavljaju značajnu pomoć – saopštila je tada Kurtijeva vlada.

Kao političara u 47. godini Kurtija čekaju mnogi i teški sastanci tokom političkog puta. Ostaje mu da objasni da li je promenio stavove prema međunarodnim faktorima ili ovu transformaciju radi za dobro Kosova.