Kurti poručio: Neću upasti u Vučićevu zamku

EPA/Valdrin Xhemaj

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, čija je stranka osvojila najviše glasova na kosovskim vanrednim izborima, rekao je da neće upasti u zamku predsednika Srbije.

Kurti je, u intervjuu za “Juropijen vestern Balkans” (EWB), odgovarao na pitanje zbog čega bi Srbija pristajala na bilo kakve sporazume o normalizaciji odnosa s Prištinom bez ustupaka s druge strane.

– Predsednik Srbije je u poslednje dve godine izradio dva stava koja predstavljaju jednu zamku. Te stavove on predstavlja kao da pravi ustupak, dok u stvari traži ustupak. Prvi stav je: “Hajde kažite vi meni šta možete da nam ponudite, a ja sam spreman da pričamo o svačemu, vaša imaginacija je vaš limit”. To može da znači i nacionalno ujedinjenje i promenu svih granica po Balkanu, šta god želite. To je prvi stav koji je jedna ivica jame – izjavio je Kurti i nastavio:

– Drugi stav je “Ja ne mogu da priznam nezavisnost Kosova u postojećim granicama”. Taj stav sadrži dve negacije koje nisu jedna afirmacija, jer Vučić ne kaže “Ja ću priznati nezavisnost Kosova”, nego negira nezavisnost, negira granice, ali ne afirmiše ništa. Ja nisam od onih političara koji trče u takvu zamku.

Kurti je, potom, “otkrio” i šta je njegova “ponuda”. “Ja mislim da nam Srbija duguje: i za ratnu odštetu, i za sukcesiju. Srbija treba više da misli o tome, nego da oplakuje izgubljeno Kosovo, pritom uopšte ne mareći o patnjama Albanaca. Mislim da je važno da se srpski establišment pozabavi introspekcijom, gde bi oni mnogo više marili o današnjem srpskom narodu nego o istorijskoj srpskoj državi”, izjavio je lider Samoopredeljenja.

Kakvo korigovanje i zašto treba da boli?

Kurti je podsetio da Hašim Tači razmenu teritorija zove “korigovanje granica sa bolnim kompromisom”, a predsednik Srbije “razgraničenje”:

– Kakvo korigovanje, koje greške i zašto treba da boli? Mislim da ova ideja potiče od predsednika Tačija, a on je imao dve godine da u nju ubedi građane Kosova. Taj projekat je propao, ali ideja nije. Dakle, to nije ista situacija kao sa idejom o Zajednici srpskih opština, koju je sahranio Ustavni sud, već ovde govorimo o neuspelom projektu, gde ideja još nije mrtva, nego postoji.

Govoreći o eventualnom bojkotu kosovskih institucija, Kurti je rekao da je “privremenih bojkota bilo i u prošlosti, ali ništa iz toga nije izašlo”. On je rekao da srpski poslanici na Kosovu “znaju da mogu mnogo više da pomognu Srbima na Kosovu ukoliko budu u skupštini, nego ako ostanu van nje”.

– Srpska lista ne treba da bude sredstvo Beograda, nego da država Kosovo bude vrednost u kojoj ćemo svi da učestvujemo. Ja ih pozivam da ne bojkotuju naše institucije nego da se uključe u njihov rad. To ne znači da ih želim u koaliciji. Imamo ustavnu obavezu da imamo jednog ministra iz srpske zajednice, mi ćemo to poštovati – zaključio je Kurti.