Borili smo se koliko je bilo moguće u teškim uslovima i izborili i za budućnost Srbije u miru, za nastavak investicija u našu zemlju, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom Instagram profilu dan nakon briselskih pregovora i istakao da “čuvamo svoju zakletvu i Ustav Srbije i Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije”.
– Pobediće Srbija – istakao je, između ostalog, predsednik Srbije.
Vučić je posle sastanka sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, istakao da na početku mape puta, bez obzira na to da li je reč o primeni Briselskog sporazuma ili novog francusko-nemačkog, uvek mora da stoji implementacija Zajednice srpskih opština.
– Insistirao sam na ZSO, i predstavnici EU, a Kurti nije bio spreman da to prihvati sada, da li će u budućnosti, videćemo – rekao je Vučić.
Važno je, kaže, i dobro da se razgovaralo i veruje da će moći da se prevaziđu unilateralni potezi koji bi ugrožavali bezbednost ljudi.
Pregovori se nastavljaju
– Verujem da ćemo moći da radimo na onome što smo mi nazvali implementacijom i, pre svega, implementacijom prethodno postignutih dogovora – rekao je Vučić novinarima.
Nada se da je moguće da se postignu nekakvi kompromisi, ali se plaši da “možemo da ostanemo zaglavljeni u nečemu što je odavno potpisano i trebalo da bude ispunjeno”.
– Sastanak u Briselu je bio težak, a biće ih još mnogo u budućnosti – kazao je i naveo da bi 18. marta trebalo ponovo da se vide u Severnoj Makedoniji, kada će Borelj posetiti region, a da bi do tada sa Lajčakom trebalo da razgovaraju o stvarima za implementaciju.
On je obelodanio da je Kurti došao sa idejom da se potpisuje nešto, a o tome nije ni razgovarano. Napomenuo je i da čeka da vidi implementacioni plan, koji se tiče prethodno postignutih obaveza.
– Što se tiče mape puta, na njoj mora da se radi. To je implementacija. A na početku te mape puta mora da bude ono što neko ne želi da ispuni – ZSO – pojasnio je predsednik Srbije.
Glavne vesti posle sastanka u Briselu su za predsednika skupštinskog odbora za KiM Milovana Drecuna što će se razgovori o predlogu EU o sporazumu za normalizaciju nastaviti i intenzivirati.
On kaže da Srbija traži formiranje ZSO i zna koje su njene crvene linije, ali da Kurti odbija i na sastancima najviše vremena troši da obrazloži zašto neće da prihvati ZSO.
– Vidi se žurba posrednika EU da se nešto postigne pred kraj meseca da bi mogli da se pohvale napretkom. Borelj je u izjavi pažnju skoncentrisao na ljudska prava i slobode, govoreći da će srpskom narodu na KiM život biti bezbedniji, da će biti olakšan život i Srbima i Albancima, kretanje, korišćenje diploma i sve drugo, ali je ključna pitanja izbegao. Nije spomenuo ZSO, ni tzv. međusobno priznanje, što je za nas apsolutno neprihvatljivo, nije govorio o eventualnom članstvu tzv. Kosova u svim međunarodnim organizacijama – naglasio je Drecun, uz ocenu da jeste najvažnije kako će ljudi živeti, ali su i ovo pitanja koja su od statusnog značaja i ona su i te kako bitna.
Velika očekivanja
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za “Vesti” da se u Briselu desilo ono očekivano.
– Bilo je previše jakih reči, previše velikih očekivanja, previše najava, a sve se svelo na to da se suštinski došlo na ono što se najviše moglo očekivati, a to je da Srbija neće prihvatiti da potpisuje bilo kakav sporazum. Iluzorno je bilo uopšte o tome i razgovarati, jer na kraju krajeva nemojmo zanemariti činjenicu da je Beograd u startu zauzeo stav da taj francusko-nemački sporazum nije ništa drugo nego okvir za dalje pregovore. Ako je okvir, onda je besmisleno, potpisivati ga ili prihvatiti kao osnov za dalje razgovore – kazao je Graovac i dodao da je od starta smatrao da do toga neće ni doći.
Sa druge strane, kako ističe, ono što je trebalo da bude ključni momenat tih razgovora u Briselu, jeste ZSO.
– To, takođe, nije realizovano, ali i ovo se moglo očekivati, jer Aljbin Kurti jednostavno na to nije spreman i nije uopšte spreman, tako da se na kraju desilo, jedino ono što se moglo desiti, a to je da ti pregovori suštinski dožive neku vrstu neslavnog završetka – naveo je Graovac.
Ono što u svakom slučaju jeste činjenica, prema rečima našeg sagovornika, jeste da je EU to definisala tako da će se pregovori nastaviti suštinski i da oni nisu nezadovoljni time kako se cela situacija odvija.
– Suštinski kad pogledate da li je ZSO sprovedena u delo, nije, tako da ono što jeste suština je da su ti pregovori jednostavno završeni neuspehom i to mi je jedina jasna definicija svega toga. Teško možemo govoriti o bilo kakvom uspehu da li je išta postignuto kao neka vrsta dogovora. To je dogovor da će se razgovarati o Šolc-Makronovom planu. Da, ali to je nešto o čemu su se i Beograd i Priština nedeljama ranije izjašnjavali. Iz Beograda se još pre dve nedelje čulo da se prihvata to kao osnov za dalje pregovore, a pre nedelju dana i Priština je prihvatila. Nije sporno da je postojala saglasnost, ali ne oko ZSO. Aljbin Kurti je prvo odbio i samim tim ono što je činjenica je da ovim razgovori u tom smislu nisu dali rezultate – zaključio je Graovac.
U interesu građana
Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je da je u Briselu na trilateralnom sastanku napravljen određeni napredak, ali da je potrebno više rada.
– Sporazum je pre svega za građane Kosova i Srbije. Sazvaću još jedan sastanak dvojice lidera tokom marta sa ciljem da se finaliziraju razgovori o Aneksu implementacije, na osnovu koje će se voditi faza implementacije sporazuma – napisao je Borelj na Tviteru.
ZSO je imperativ
Aleksandar Vučić je upitan šta je do sada dogovoreno, zapitao kako da nešto bude dogovoreno kada na prvom mestu imate ZSO.
– Kada dogovorite ZSO idete dalje. Kako okrenete ZSO je na prvom mestu, plašim se da je tu začkoljica, pa ćemo videti dalje – kazao je on.
Vučić je ukazao da postoje 22 potpisana principa u okviru kojih je ZSO, i vrlo su važni za Srbiju, a on veruje da će te obaveze biti ispunjene.
Upitan da li je Srbija spremna da prizna nezavisnost tzv. Kosova, ukazao je da je Srbija član UN, a da tzv. Kosovo nije.
– Uvek podržavamo međunarodni pravni poredak, Povelju UN i Ustav Srbije – naveo je Vučić.
Kupovina vremena
Srđan Graovac očekuje novi pritisak povodom pitanja ZSO na Aljbina Kurtija da konačno izvrši svoju obavezu i krene u realizaciju ZSO, ali i da će Kurti odugovlačiti.
– To neće nimalo lako ići, veoma sam tu skeptičan, čak uveren da neće prihvatiti i da kupuje vreme, tako da ne izvrši obavezu. Gabrijel Eskobar je, međutim, rekao da će ZSO biti formirana sa ili bez Kurtija, samo je pitanje njihovog strpljenja – kaže Graovac i napominje da bi ako Zapad izgubi strpljenje, moglo da dođe do novih izbora u Prištini kojima bi Kurti bio sklonjen, a nova vlast bi išla u pregovore.
Od EU 600 miliona
U Beogradu su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i evropski komesar Oliver Varhelji ceremonijalno potpisali prvu tranšu investicionog granta za deonicu Beograd-Niš u okviru finansijskog paketa za železnički Koridor 10. Ugovor je vredan 598 miliona evra, a Vučić se zahvalio EU, rekavši da je to najveći bespovratni iznos koji je Srbija dobila. Ukupna vrednost radova procenjena je na više od 2,5 milijardi evra. Početak radova, kako je najavljeno, bi mogao da se očekuje 2024. Vučić je pre toga dočekao Varheljija i sa njim krenuo vozom ka Ripnju, kao delu trase na železničkom pravcu buduće brze pruge Beograd-Niš. Reč je o gradnji deonice Stalać-Đunis, na trećoj etapi koja će se prva raditi jer je za tu deonicu idejni projekat već završen i odobren, a reč je o 17,7 kilometara pruge. Vučić je Varheljiju rekao da će izgradnjom ove brze pruge biti moguće putovati od Niša do Novog Sada za samo tri sata, a od Budimpešte do Niša za oko četiri i po sata. Na pruzi Beograd-Niš, koja će se nastaviti na brzu prugu Beograd-Budimpešta, planirano je da se vozovi kreću brzinom od 200 kilometara na čas.
