A, kako je nastala kovanica Kurformer? Od imena dve beogradske novine (hm, novine…), od kojih je jedna napadala Tomu, a druga ga, kao, branila. Pa je iz te bezazlene svađice, kao kada se retardirana deca gađaju usranim pelenama, počela da se izliva čitava kanalizacija.
Saznali smo da su oba vlasnika neovejani lopovi, čuli smo ljutite povike državi da pohapsi drugu stranu, svašta se tu, bogme saznalo, a takmičilo se i u disciplini "pronađimo najružniju sliku protivnika".
I sve to, zamislite, zato što je jedan od Kurformera zajašio na predsednika i familiju mu: te zbog Dragičine fondacije, te zbog sinovljeve kuće, te zbog ovog, te zbog onog… Iz čega je drugi Kurformer zaključio da je to udar ne samo na Tomu, nego i na premijera. I tako je, kao što rekosmo, počelo rvanje u blatu.
Kurformerom se može nazvati i trenutni odnos u vrhu napredne vlasti. Nije daleko od pameti da je Vučiću Toma trenutno jedina ozbiljna opozicija, mada to stranačka saopštenja, sročena u radikalskom maniru, panično pokušavaju da prekriju ruzmarinom i šašom.
Jer, šta je Nikolićeva izjava da neće da proda Kosovo za šaku evra i da ne bi bio u vlasti koja je na to spremna, nego rukavica u lice onoj drugoj strani, za koju Evropa nema alternativu i koja završetak "pregovora" sa Šiptarima daje u ruke likovima koji bi za šaku evra prodali komplet familiju, sve sa tazbinom?
Ma koliko Sanda Rašković-Ivić stavljala Tomine reči pod debeli znak pitanja, nešto se, očigledno, iza brda valja. Da li je predsedniku dojadilo da bude engleska kraljica i ženin humanitarni privezak, ili mu je proradila savest, tek nije dugo čekao da mu odgovori njegov nekadašnji mladi lav, trenutno u poziciji gospodara Srbije.
Odgovorio mu je, otprilike, nešto u stilu da "razume šta je Nikolić razumeo" u razgovorima sa Zapadom, što može, daleko bilo, da se prevede kao da Toma nije baš najbistriji, pa ne kapira diplomatski jezik. Što bi se reklo, čovek seljak, bolje mu ide pečenje rakije nego visoka politika.
Pitanje je dana kada će taj gnojni čir koji se zapatio da prsne i zasmrdi do neba. Teška su vremena, Zapad mamuza bez milosti, Rusi su u taktičkom povlačenju sa balkanskih prostora, nigde crkavica da se iscedi, budžet zjapi kao rupa bez dna.
Čini mi se, kraj je medenom mesecu naprednog dvojca, jer kao i u braku – kad beda uđe na vrata, ljubav beži kroz prozor. Pitanje je samo u kakvu će propagandnu oblandu biti uvijen taj veliki prasak, kad krene svoj na svoga.
Gospodo iz vlasti, javite nam na vreme kad će taj derbi, pa da kupimo pivo i semenke, da se smestimo na tribine i navijamo. Doduše, meč ništa ne rešava, odavno smo ispali i iz najniže lige. Ovo sad dođe više kao seoska utakmica, gde se vitla vrljikama i sudija juri po kukuruzu, a igrači se krljaju po cevanicama, svesni da će karijeru i završiti u rodnom blatištu, jer o transferu u neki viši rang mogu samo da sanjaju.
Zamajavaće nas taman toliko da ne primetimo kako nam zemlja tone, propada i nestaje. Kad pojedemo i poslednju semenku i u neko doba se osvrnemo oko sebe, videćemo pustoš. Ostaće samo Kurformeri da se gađaju usranim pelenama i bljuju jedni na druge.
Dakle, neka utakmica počne, baš nas briga ko će u tom blatu da pobedi, jer mi gubimo u svakom slučaju.
More, ko vas i sastavi…
