U kragujevačkoj Zoohigijeni pre nekoliko godina bilo je najviše napuštenih rotvajlera. Onda je postao moderan haski. Vučjaci su Kragujevčani stalno kupovali i isto toliko i napuštali. Sudeći po priči zaposlenih, najveći srećnici su pudlice.
Labradori i stafordi ovog momenta najpopularnije su rase pasa u Srbiji, kada je reč o kupovini, ali će uskoro iste rase biti najčešće odbacivani ljubimci i najbrojniji stanari prihvatilišta za pse. U kragujevačkom prihvatilištu kažu da ti trendovi zavise kako od filmova tako i od neke opšte mode na ulicama.
Mačke niko ne brojiPoslednje prebrojavanje napuštenih pasa u Beogradu bilo je 2011. godine i tada je izbrojano oko 15.000 napuštenih pasa. Niko nikad nije brojao napuštene mačke, a to je i gotovo nemoguće zbog njihove prirode. Na teritoriji Beograda ima pet prihvatilišta za pse u kojima je smešteno preko 3.000 pasa, dok je na teritoriji Srbije registrovano svega 26 prihvatilišta za napuštene životinje.
|
Milutin Tasić, rukovodilac službe Zoohigijena, koja radi pri JKP Čistoća, kaže da je od 2006. do 2008. godine bilo naviše napuštenih rotvajlera.
– Pomodarstvo za nekom rasom pasa prođe, pa ih vlasnici dovedu nama. U nekim slučajevima ljudi shvate da to što je pas lep ne znači da je za stan. Pas zahteva mnogo odricanja i obaveza. U jednom momentu imali smo čak 12 rotvajlera u prihvatilištu. Njih su 2009. godine smenili haskiji, otprilike kada je i rasla popularnost filma sa tim psom u kome je grao Ričard Gir. Onda su nas preplavili šarplaninci. A pre dve godine to su bili zlatni retriveri – nabraja Tasić.
Kao po nekom nepisanom pravilu vlasnici sa svojim ljubimcima provedu oko četiri godine. Toliko im otprilike treba da se zasite životinje.
– Sada su aktuelni labradori i stafordi, krupni psi koje mnogi uzimaju kao zamenu za pitbula koji je zabranjen. Oni se najviše kupuju, ali i najviše ostavljaju. U poslednje vreme rotvajlera nema u prihvatilištu – kaže Tasić.
Među najvećim životinjskim srećnicima već dugo su bokseri, bernandinci, koker španijeli i pudlice koje vlasnici najmanje ostavljaju.
– Ne pamtim kada je neko ostavio pudlicu. Imam utisak da ih vlasnici vole i čuvaju do smrti – kaže Tasić.
Za osam godina u kragujevačkom azilu ostavljena su samo dva boksera. Nema ni dobermana ni bernandinaca, a godišnje im stigne najviše jedan koker španijel.
Osim pomodara, svoje rasne pse najčešće u prihvatilišu ostavljaju i roditelji koji su psa kupili zbog želje deteta, ne znajući prirodu te rase niti njene potrebe. U kragujevačkoj Zoohigijeni kažu da nikada ne osuđuju one koji ljubimce njima dovode.
– Bolje je da ga pošteno dovedu nama, nego da ga ostave na ulici. To su uglavnom psi koji su bili zaštićeni u kućnim uslovima i ne znaju da se snalaze na ulici, bez hrane i vode – objašnjava Tasić.
Zoohigijena u Kragujevcu u 99 odsto slučajeva uspe da ponovo udomi napuštene pse. Za sedam godina zbrinuli su i udomili oko 3.000 pasa i mačaka lutalica,
Svi psi koji završe u prihvatilištu u Kragujevcu najpre prođu zdravstveni pregled tima veterinara koji je stalno angažovan. Ordinacija prihvatilišta je dobro opremljena, čak i za komplikovane operacije. Ako već nemaju, psi dobijaju vakcinu i čip i smeštaju se u kavez. Tu čekaju nove vlasnike koji ne zavise o pomodarstva.
