Kaže da se snašla, ali da joj se u ovom gradu jedino dopada što su ljudi druželjubivi, ljubazni i voljni da joj pomognu ili da je posavetuju. Mada, kada ode u market ili na pijacu, neretko joj se dešava da je prevare, jer slabo razume srpski jezik. Heleni se veoma dopada hrana, naročito zbog toga što je sveža i jeftina. Ona i Slobodan rešili su da žive u Jagodini zbog toga jer u Australiji nisu imali svoju kuću, a kirija i računi za električnu energiju su veoma veliki, tako da bi teško živeli s njihovim penzijama. Život u Melburnu je veoma skup, kao u Njujorku, Londonu i Hongkongu. Kirija za nedelju dana košta 500 dolara.
– Nisam se pokajala što smo se preselili u Srbiju, iako je to prvi put da sam je uopšte videla. Jedino žalim za australijskim Božićem, ali to nadoknađujem tako što gledam filmove i emisije o tome. Mada, razlike između moje i ove zemlje teško je opisati. To može samo neko ko je živeo u Australiji, jer je to razvijena zemlja, koja ima niz povoljnosti za potrošače. Australija ima sve – kaže Helena.
Ona dodaje da u Australiji, kao i u Americi i delu sveta koji govori engleski jezik, većina žena sama obavlja kućne popravke, pa čak i obnavlja nameštaj i kuhinju. U Srbiji to nije slučaj. Zbog toga joj mnogo nedostaje što ne može da kupi stvari koje su joj potrebne.
– Htela sam da popravim stolicu, ali nisam mogla da kupim malu tubu sa penom kojom bih to uradila. Kada sam želela da okačim zavesu, takođe nisam našla ono što mi je odgovaralo, pa sam umesto garnišle stavila vodovodnu cev. U Australiji sve te stvari mogu jeftino da se kupe, a ovde ne mogu da nađem ništa što mi je potrebno. Išla sam i na buvljak, ali uvek povedem nekog ko zna srpski jezik da me ne bi prevarili – navodi Helena.
Jagodina joj se ne dopada što je mali grad, što ne postoji red vožnje za gradski prevoz, pa najčešće koristi taksi.
Slobodan, koji je 1968. godine prvo otišao u Marselj, gde je godinu dana radio u klanici u kojoj je radio brat Radomir, potom godinu dana bio u Parizu, a onda otišao u Melburn, jula 2011. godine vratio se u zavičaj.
Slobodana spasli australijski lekari
Slobodan je stigavši u Jagodinu saznao da ima tumor na jetri.
– Lekar Prve hirurške bolnice u Beogradu mi je rekao da mu donesem uput kako bi me odmah operisao. Međutim, pošto nisam imao zdravstvenu knjižicu, u jagodinskoj bolnici nisu hteli da mi daju uput. Probao sam da uzmem kredit kod banke, ali nisam mogao, jer sam već podigao da bih doplatio za stan. Vratio sam se u Australiju i tamo su me odmah besplatno operisali – kaže Slobodan.
Ćerke ostale
Slobodanove i Helenine ćerke Natalija i Mirjana ostale su same u Melburnu. Natalija studira za fizioterapeuta. Njih dve nikada nisu bile u Srbiji.
