Iako je letos zašao u osmu deceniju života, Užičanin Rade Jovanović ne prestaje da piše aformzme, osvaja nagrade i, kako kaže, žali što je plakao da dođe ova vlast, jer sada nariče. Kad je nedavno u jednoj sali Ministarstva za dijasporu primio prestižnu nagradu "Radoje Domanović" za knjigu aforizama pod naslovom "Kratko i kasno", penzionisani profesor srpskog jezika, "najoštrije srpsko pero" rekao je da će još pisati iako ga od "vunenih vremena" ne obuzima ista stvaralačka jeza.
Balkanski rekorderRade Jovanović rođen je 1939. godine u Srebrenici, a već posle dve godine preselio se u Užice, gde je završio osnovnu i srednju školu, a kasnije završio Filološki fakultet u Beogradu, grupa srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost. Objavio šest knjiga aforizama, za koje je dobio brojne nagrade i priznanja od kojih mu je, kako je jednom priznao, najdraže bilo svrstavanje među četvoricu najboljih srpskih aforističara svih vremena. Svojevremeno je bio i autor kultne emisije Radio Beograda "Porodica Jovanović". Rade Jovanović i njegova supruga Milijana izrodili su dve ćerke: Aleksandru, koja danas radi kao školski psiholog i Ivanu, koja je etnolog. Najoštrije srpsko pero i verovatno balkanski rekorder po broju objavljenih aforizama (100.000) danas živi u svom stanu u Užicu, blizu stadiona FK Sloboda. |
– Danas je malo drugačije. Ranije si znao gde da udariš, gađaš u čelo, pa šta te snađe! Sad, ne znam više koga da uzmem na nišan, kad je ovo aždaja sa stotinu glava – kaže "veteran krivodrinske divizije", koji neguje opori, jetki, crni humor, ali i onaj relaksirajući, nezlobivi, zdravi, narodni i čijih je prethodnih pet knjiga već prevedeno na mnoge jezike.
Jedan kritičar je rekao da ste stvorili snažno, upečatljivo i duhovito satirično delo o nedelima onih koji uništavaju i narod i državu, pa čak i nadu da će nekada da nam bude bolje. Šta je, zapravo, "kratko" a šta "kasno" u vašoj knjizi?
– Kratak je život, ali se uoči da je kasno da se kaže da je život kratak. Moja knjiga je veoma jednostavna. To je istorija Srbije 20. i 21. veka, odnosno tu je prisutna moja teza da su svi Srbi ista generacija. Svi smo rođeni pre rata. Drugim rečima, Srbin za vreme svog života napravi u proseku dvoje dece i tri Jugoslavije. Međutim, dobro se držimo, samo da slamka izdrži. Ma, samo bog da poživi Krkobabića. I, što rekli Amerikanci, i Srbiju!
Ko je, zapravo, junak vaših aforizma?
– Junak mojih aforizama je Srbija. Ja, ponovo vam kažem, pišem istoriju Srbije. Pišući je, zapisao sam i jedan vulgaran aforizam. Mi smo tradicionalno vezani za stare oblike seksa. Zašto? Zato što su Srbi poznati kao narod koji u 21. veku j..e ale.
Pišete već skoro pola decenije. Toliko toga ste portretisali, od ministara do vođa. Umorite li se malo do toga kad gledate svaki put reprizu sopstvenih aforizama?
– Uvek je novo pakovanje sa novim problemima koji se uvek pridodaju. Svojevremeno je bio problem sačuvati staru državu, a sad se javlja problem u tome da ne smete ni jednog trenutka dirnuti Beograd, jer ako ode Beograd, ode i Srbija, a mi nemamo druge Srbije osim one u Beogradu. Imamo neku dijasporu kao što je Kragujevac, Niš i Užice u koju stižu vesti iz Beograda, ali pare slabo stižu.
Užički patriota– Voleti Užice znači živeti za Užice, a ne hvaliti ga ako ne zaslužuje pohvale. Ja sam Užice uvek gledao kao svoj grad iako u njemu nisam rođen. Ali, jedino što 100 posto znam u životu, jeste da ću ga završiti u Užicu. Obećavam, od toga trenutka neću vam više smetati. |
Ko ima najviše koristi od ove vlade?
– Ugostiteljski objekti.
Verujete li da vašim aforizmom možete nešto da promenite?
– Postoji jedan aforizam koji je jednostavno tačan. On glasi: ludima ne vredi govoriti, a pametni već ionako sve znaju.
Šta je danas patriotizam, a šta nije?
– Nije patriotizam identifikovati ovo vreme sa vremenom Kraljevića Marka koji je orao drumove. Je li treba da priznamo da je to bio početak radova na Koridoru 10? Ali, neki to žele, oni žele da sve radimo kao Marko. Istorija se povodi za lošim porukama, a ne za lošim primerima.
Kako vidite Srbiju za deset godina?
– Biće starija za deceniju. Ja ću biti mirniji za, bar, pet godina, ako imam sreće. Mislim da se Srbija neće mnogo promeniti. Potrebne su dve generacije da se sve ovo promeni. Treba da odumre jedna generacija koja je zakačila sve ovo da bi druga živela iznova. Zašto je to tako, Srbija zna, a zašto nije tako, to znaju veliki Srbi koji su sačuvali svoju veličinu na račun veličine Srbije, na račun srpske umetnosti, srpskog poštenja, junaštva…
Koji su vaši omiljeni aformizmi? – Nije strašno što pišamo uz vetar, bitno je da stvar držimo u svojim rukama. Političari mogu biti pošteni samo u kozaračkom kolu. Tada se drže za obe ruke. Stariji drže sve konce u rukama. Mladima ostaje da se zadovolje iglom. Ako uspeju najnovije vladine mere, hleb će moći da se kupuje i na kredit. Policajac me je uhvatio u krađi. Od tada smo ortaci. |
Kakva je budućnost koalicije Tadić – Dačić?
– Ja mislim da će Dačić imati strpljenja sa Tadićem i da će to dobro završiti. Ako negde ne iskopaju Miloševića, Tadić bi mogao biti glavni kandidat za predsednika i na sledećim izborima.
Čega se plašite danas?
– Plašim se za vas!
Ko je danas najpametniji Srbin?
– Prvo želim da kažem da bi danas Tesla u Srbiji naplaćivao struju u Elektrodistribuciji, a Vuk bi beležio novokomponovane narodne pesme… Trenutno, najpametniji Srbin je skriven negde na najsigurnije mesto. On je sigurno u nekoj ludnici i ne sme ovamo da izađe.
Je li Drina kriva?
– Ja sam sa dve godine prešao Drinu i ne mrzim te ljude koji su me iz Srebrenice poterali u Srbiju 1941. Da nisu oni nas, možda bismo mi njih. Drina nije kriva. Drina je prava stvar. Srbi su pokušali da podele Drinu na levu i desnu stranu. Jedna reka, koja je srpska, ne može imati dve strane. Potrebno je tu reku objediniti, da ne postoje Srbi sa leve i desne strane. Drina je kriva utoliko što je iskorišćena.
Šta posle ove nagrade? Hoćete li pisati i dalje? – I posle Tita – Tito, i posle Rada – Rade. Ma, nema udarca od starca. Osim u seksu! |
Šta je najveća srpska ljubav?
– Kladionica.
Često ste pominjali i komunizam?
– Komunizam ide iz keca u kec!
Je li vam žao one Juge?
– Jeste, kako da nije. Zbog nekih ljudi, ma, zbog svega, zbog fudbala…
A je li vam žao Zvezde?
– Ovo je neozbiljno, tražiću autorizaciju ovog intervjua!