Vlasti države Arizona uskoro će raspisati tender za privatizaciju devet od ukupno 10 svojih zatvorskih kompleksa, u kojima je trenutno 40.000 robijaša, a od toga 127 onih u „ćelijama smrti”, čekajući na pogubljenje.
Arizona (6,2 miliona stanovnika, na površini tri i po puta većoj od Srbije, na američkom jugozapadu), na ovaj potez se odlučila zbog situacije koja je slična i u ostalih 49 američkih država – budžetske stiske.
Njena budžetska rupa, koju na ovaj način nastoji da nekako smanji, iznosi oko dve milijarde dolara, prenose beogradski mediji.
Prema uslovima tendera, učesnici, privatne zatvorske kompanije, treba da polože 100 miliona dolara za pravo da vode jedan ili više (pa čak i svih devet) zatvora koji se privatizuju.
Državi će potom ispostavljati račun „po ležaju”, a profitiraće samo ako im troškovi budu niži od onih koje ima državna zatvorska služba.
Privatni zatvori nisu novost u SAD, ali iskorak Arizone jeste namera da se privatnicima prepusti izvršavanje smrtne kazne, čime jedna država prvi put „autsorsuje” svoj monopol da nekome, po zakonu, oduzme život.
To je ovde obnovilo interesovanje za privatni zatvorski biznis u celini, koji, kako se konstatuje, nije pogođen recesijom.
Privatni zatvori su deo američke istorije, pa na neki način i tradicije – prvi je otvoren još 1852, a posao je naročito bio unosan posle Građanskog rata, kada su robijaši masovno korišćeni kao roblje na radovima obnove i na farmama.
U novije doba, ponovo je procvetao tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je Reganova ideologija po kojoj je „država problem, a ne rešenje”, dala podsticaj za privatizaciju svega što se dotle smatralo da mora da bude u državnoj nadležnosti.
Tokom devedesetih je došlo do stagnacije, ali je novi podstrek dao Bušov oštar kurs protiv ilegalnih imigranata, posle 11. septembra 2001, kada je Amerika povela (i još ga nije završila) „rat protiv terora”.
Privatnici, da bi se sačuvala zakonska forma, zatvore koje grade nominalno prenose u vlasništvo države, ali u svojim rukama zadržavaju upravljanje njima, dakle brigu o čuvanju, ishrani, zdravlju i rehabilitaciji zatvorenika.
To rade radi profita, što nameće delikatno pitanje: da bi posao bio profitabilan, zatvori treba stalno da budu puni – popunjenost od najmanje 90 odsto je početna pretpostavka u biznis planovima.
Amerika danas ima 2,38 miliona robijaša, što je najveća stopa u odnosu na broj stanovnika na svetu.
