Pandemija korona virusa brutalno je uzdrmala planetu, situacija je dramatična, ali svaki čovek mora da traži stvari koje mu u ovako teškim vremenima idu u korist. Drugim rečima, moramo i mentalno i kulturno da se ojačamo da bismo snažniji izašli iz svega što nas je zadesilo, kaže u razgovoru za “Vesti” legendarni Radoslav Rale Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke. Zaljubljenik u sedmu umetnost i u doba sankcija i izolacije naše uspevao je da u Srbiju dovede najčuvenija svetska filmska imena, darujući narodu na taj način dašak svetskog glamura.
Kako provodite vreme?
– U Beogradu, u stanu od 45 kvadrata, sa suprugom Vesnom i sinom Đorđem. Sreća je da imamo zajedničku povezanu terasu za šest stanova, od nekih 60 metara, tako da šetam, ujutro, uveče, popodne, u svako doba dana. Desi mi se da pređem i pet kilometara dnevno. Supruga i ja smo stariji od 65 godina tako da smo u stalnom karantinu, osim subotom ujutro kad možemo do prodavnice. Na sreću, naš sin Đorđe i komšinica Ivana su tu da nabave sve što nam je potrebno.
Čime se zanimate tokom dana?
– Ranije sam tokom nedelje kupovao nekoliko knjiga, dakle, tokom samo jedne sedmice. Nakupilo se mnogo literature, sve ono što nisam mogao da stignem da pročitam jer sam nakon Jugoslovenske kinoteke radio u SANU. Sada imam više nego dovoljno vremena da čitam. Takođe, imam običaj da često gledam stare filmove. Volim da proveravam i sebe i autore filmova i knjiga. Testiram šta se promenilo kod mene, kako ja doživljavam knjige i filmove, ali i autore, koliko su oni menjali svoje stavove, poglede na život i umetnost.
Da li su se kulturni radnici snašli u ovoj situaciji?
– Mislim da su više nego adekvatno odreagovali. Nikad na televiziji nije više bilo emisija iz kulture, pozorišne predstave se prikazuju putem interneta, ima mnogo filmova. Ipak, moram da kažem da je film na televiziji ili internetu za mene samo informacija, ja sam čovek bioskopa. Jednostavno, volim da gledam film u bioskopu, volim veliko platno i da gledam reakcije ljudi oko sebe. E, to mi stvarno nedostaje. Naravno, nikad više ljudi nije pratilo televizijski program i internet. Takođe, moram da pohvalim kako je proradio đački program. Deca preko malih ekrana prate nastavu i to je odlično. I pored toga što ne mogu u školske klupe, mališani su na nastavi. To je fantastično.
Vi ste bili svedok epidemije velikih boginja koja je 1972. godine u Srbiji odnela 40 života?
– Da, variola vera je pogodila našu zemlju i sećam se tog vremena. Pamtim da je zbog zaraze prestao da radi bioskop u Domu omladine u Beogradu, zapravo mnogi bioskopi nisu radili. Ali, tada je bilo manje bojazni, jer je postojala vakcina, a i epidemija nije bila pandemija. Tada sam radio u Domu omladine i svi smo kolektivno primili vakcinu. Prošlo je mnogo godina od tada, ali čini mi se da je sada neizvesnije jer nema vakcine.
Koliko je ova situacija ogolila ljudsku ranjivost?
– Mnogo, a pokazalo se i da najmoćnije ekonomske sile nemaju odgovor na ovu situaciju. Ljudi već odavno idu na Mesec, a ovaj virus je paralisao čitav svet. Naučnici, države, nemaju odgovor na COVID-19, a nama ostaje da se nadamo da će uskoro biti pronađena efikasna terapija za ovu neman.
Važno je sačuvati i mentalno zdravlje?
– Ovih dana čitam istorijsku literaturu o Beogradu kao večitom gradu. Evo, ja već 52 godine živim u ovom gradu u koji sam došao sa rodnog Kosova. I svakog momenta saznajem nove detalje o našoj prestonici. I ranije sam o tome čitao, ali sada imam mnogo više vremena. Ponavljam, ova ekstremna stanja treba preobratiti u svoju korist, da nešto naučimo i saznamo.
Slavni glumci koji su se inficirali korona virusom, poput Toma Henksa, putem društvenih mreža dele svoje iskustvo sa ljudima. Koliko to znači?
– Sigurno da znači, da ljudi vide da nisu sami u svemu ovome, ali i da pročitaju iskustva ljudi sa svih meridijana. Ma, internet je smanjio Zemaljsku kuglu. To je veoma korisno, jer zahvaljujući globalnoj mreži svi smo mnogo bliži.
Imate kuću na Kosmaju, u kojoj ste svojevremeno ugostili i ekipu “Vesti”. Možda bi vam bilo lakše u Koraćici?
– Moja supruga je krajem prošle godine imala operaciju i stoga smo procenili da je bolje da ostanemo u Beogradu. Ali da nam nedostaje Kosmaj – nedostaje. I to mnogo. Sada je proleće, budi se priroda, zelena trava, žuti maslačci. Raj koji nam je nadohvat, udaljen 50 kilometara, sada mi se čini kao da je daleko 5.000 kilometara. Ali, kad je u pitanju viša sila, sve mora da se istrpi. Fale nam i životinje, psi, mačke…
Spadate li u one muškarce koji vole da kuvaju?
– Iskren da budem, ne baš, nekako jedem više što to tako treba, jer zdravlje na usta ulazi. Da budem iskren, volim da mi se na trpezi nađe neko fino vino.
Kako da popravim naočare
– Za nas starije i neke naizgled obične situacije postaju problematične. Imam problem sa naočarima i hteo bih da ih popravim, ali to moram lično jer treba da ih probam. Sreća je što imam rezervni par naočara.
Dobrota uvek gane
– Čujem se sa prijateljima širom sveta. Drugarica Lidija iz prištinske gimnazije je u Njujorku, zvali su me ljudi iz raznih krajeva sveta i uvek mi je lakše da razgovaram sa ljudima, bude mi nekako toplije oko srca. Zvali su nas i brojni prijatelji odavde iz Beograda, Mladenovca, tačnije deca naših prijatelja koji pitaju treba li nam neka pomoć. Čovek uvek bude ganut takvim stavom.
Čuvar sedme umetnosti
Radoslav Rale Zelenović je na čelu Jugoslovenske kinoteke proveo skoro 24 godine. Bio je urednik filmskog programa u beogradskom Domu omladine i filmskoj redakciji Televizije Beograd. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja. Za naročite zasluge u oblasti filmske umetnosti 2013. odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena. Godinu dana ranije dobio je Nagradu grada Beograda. Francuska je 2014. odlučila da ga odlikuje ordenom Viteza reda umetnosti i književnosti. Dobitnik je nagrade za životno delo Zlatna buklija. Učestvovao je u osnivanju manifestacija poput Festa, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Osnivač je i direktor Festivala evropskog filma na Paliću.
