Sreća, seksualnost, smrt, život i novac ključni su atributi pramajke. Duboko su povezani i nerazdvojivi. To su istovremeno i najveće tabu teme savremenog društva. Zato je neophodno i sve njih i novac izvesti iz ravni tabua i njihovu nesvesnost što hitnije osvestiti. Kad spoznamo i razumemo skrivene dinamike novca, onda će nam biti lakše da se prema njemu adekvatno ophodimo. Još je K. G. Jung spoznao da ono što ne uspemo da osvestimo – postaje sudbinsko.
Zato danas i živimo s novcem kao s nečim sudbinskim i krajnje je vreme da to osvestimo, piše Vlado Ilić u knjizi “Kultura konflikta”.
Bogataš na odmoru
Maks Fišer, bogati industrijalac, u poznim godinama konačno je sebi priuštio da pred penziju ode na duži odmor u daleku nepoznatu zemlju. Bio je oduševljen blagodetima nedirnute prirode. Šetajući obalom, jednog dana naišao je na skromno odevenog ribolovca koji je uživao u pecanju. Sa sve većim oduševljenjem posmatrao je kako ovaj zadovoljno priprema i zabacuje udicu i tek svaku petu ili šestu ulovljenu ribu stavlja u vedro pored sebe, a ostale s pažnjom, hirurški precizno skida s udice, većinu njih poljubi i vrati u more.
Toliko je bio oduševljen tim prizorom da je nekoliko dana zaredom dolazio i posmatrao ribara. Konačno mu je jednog dana prišao i pozdravio ga. Ribar je kratko otpozdravio, ne dozvoljavajući da bude izbačen iz svog ritma.
“Baš ste srećne ruke, već danima vas posmatram – riba vas baš hoće. Ali, nikako nisam mogao da shvatim zašto ih ponovo vraćate u vodu kad ste ih već ulovili.”
Ribar je neko vreme ćutao, a onda odgovorio.
“Ovde ima mnogo ribe i ja uživam u ribolovu. Šta bih radio s tolikom ribom? Ovo vedro je dovoljno da prehrani moju porodicu. Kad ga napunim, taman dođe vreme za večeru i onda odem kući.”
“Ali možete da ulovite više i prodate na pijaci”, savetovao je Maks.
“I onda?”, hteo je da zna ribar.
“Onda od tih para možete da kupite čamac i isplovite na pučinu, tamo biste sigurno ulovili još više.”
“I onda?”
Uživanje u pecanju
“I onda sve to možete da prodate i sagradite fabriku za proizvodnju ribe koja će vam doneti, mnogo para, evo, ja vam mogu pomoći u tome”, s oduševljenjem je nastavio Maks, a iz očiju su počeli da mu sijaju dolari.
“I onda?”, već pomalo nestrpljivo pitao jer ribar.
“Onda, kad odete u penziju, možete doći na ovu prekrasnu obalu i svakog dana uživati u pecanju i blagodetima prirode”, oduševljeno je maštao Maks.
“Ali ja već sada svakog dana dolazim na ovu predivnu obalu i uživam u pecanju i blagodetima i lepoti prirode”, spokojno je odgovorio ribar i zadovoljno nastavio da peca.
Maks Fišer je očigledno pokušavao sam da ostvari san za koji lokalni ribari nisu bili zainteresovani. U morima je sve manje ribe, veliki industrijski brodovi-ribolovci bukvalno su opustošili neka mora. U vodama na Rogu Afrike gotovo da više nema ribe koja je tamošnjem stanovništvu bila izvor hrane.
U borbi za opstanak, nekadašnji skromni ribari su preko noći morali da postanu pirati. Svoje ribarske čamce pretvorili su u piratske i njima kidnapuju brodove koji prolaze tim vodama, ne bi li iznuđivanjem otkupnine obezbedili novac za opstanak svojih porodica.
Ali, umesto da se zaustavi megalomansko izrabljivanje mora i ribarima i njihovim bližnjima ponovo pruži mogućnost sigurne egzistencije, jednostranim medijskim informisanjem od njih se prave kriminalci koje proganjaju moderni ratni brodovi NATO-a, s dobijenim mandatom da obezbedi sigurniji prelazak brodova kroz ta mora, piše Vlado Ilić, porodični terapeut u “Poretku ljubavi”.
Grljenje “novca”
Klijentkinja (Marija, 32 godine, prevodilac, govori pet stranih jezika, neudata): Došla sam sa željom da radim temu novca. Stalno sam u dugovima, jer s mi prihodi manji od rashoda. Rashode mogu i da smanjim, ali to ne pomaže – jer istovremeno mi se smanjuju i prihodi, i tako se stalno nalazim u začaranom krugu… Iako znam da imam mnogo potencijala, i to mi svi kažu, nikako da nađem kvalitetan stalni posao”, zapisao je Ilić primer iz prakse.
“Izaberi jednog predstavnika za novac i jednog za sebe”.
Marija bira predstavnicu za sebe i predstavnicu za novac i postavlja ih jednu naspram druge. Marijina predstavnica stoji bez životnog elana i ne pomera se, predstavnica ide nekoliko koraka nazad i onda zastaje gledajući u pod ispod sebe.
“Ona gleda nekog mrtvog”. Pitam Mariju ima li ideju ko bi to mogao da bude? Ona odrično vrti glavom.
Uveo sam jednu žensku osobu i rekao joj da legne na to mesto. Posle kraćeg vremena ona počinje da se uvija držeći se za stomak, očito obuzeta sve većim bolovima. Za trenutak se uspravlja na kolena, da bi posle nekoliko trenutaka uz prodoran krik pala na stranu i ostala tako da leži.
Predstavnica novca, koja je čas pokazivala ljutnju, čas neku vrstu sleđenosti prema svemu tome, kao probuđena tim krikom lagano joj prilazi i grli je. Time kao da je probudila predstavnicu mrtve ženske osobe, ona takođe grli “novac”, posle nekoliko trenutaka lagano se uspravlja u sedeći položaj i uzima “novac” u krilo.
To su očigledno majka i dete. Pitam Mariju da li zna šta se desilo maminoj mami ili njenoj mami kad su bile male. Marija odgovara da misli da je mamina prabaka umrla na porođaju.
Da, novac je zapravo mamina baka. Ona je gledala na svoju mrtvu majku s osećajem krivice za njenu smrt i istovremeno se ljutila na nju jer se osećala ostavljeno, naveo je Ilić primer iz prakse.
Porodična trauma
I u ovom radu još jednom je vrlo jasno izašlo na videlo da je novac neposredno povezan sa životom, objašnjava Ilić za “Vesti”. Mamina prababak je svojim životom “platila” za život svoje ćerke. To je za posledicu imalo duboku traumu u porodičnom sistemu, koju je nasledila Marijina mama i koja se ispoljavala strahom od života, i u prenesenom značenju, strahom od novca i nemogućnošću da primi ljubav od svoje majke.
