Porodični raspored pomogao mi je da prebrodim duboke kratere koji su nastali u mojoj duši za vreme poslednjeg jugoslovenskog rata. Oduševljen dejstvom i širokim spektrom mogućnosti na putu pomirenja, pre desetak godina započeo sam svoj rad u polju poretka ljubavi i u Srbiji, kaže za “Vesti” Vlado Ilić, porodični terapeut koji je godinama u Nemačkoj radio sa rodonačelnikom ovog metoda Bertom Helingerom.
– Ono što ovaj pristup čini osobenim jeste to da klijent po ličnom osećaju bira među ljudima prisutnim u grupi po jednog predstavnika za sebe i nekog od članova porodice: na primer, oca i majku, voljenu osobu, ženu, muža, starije i mlađe dete, ili pak nekoga za određeni problem, simptom, blokadu i slično – objašnjava Ilić.
Razbijanje blokade
– Predstavnici članova porodice ubrzo počinju da se ponašaju upravo kao članovi klijentove porodice, osećaju njihova unutrašnja stanja, ponekad čak izgovaraju rečenice karakteristične za one koje trenutno predstavljaju. Dakle, daju informacije o dubinskoj, često skrivenoj dinamici odnosa u porodici, svojim ponašanjem upućujući na nekoga ko je nepravedno isključen, kome je nasilno uskraćeno pravo na pripadnost. To, na primer, može da bude abortirano dete, neko ko je ubijen neko ko se nije ponašao po moralnim kodeksima porodice itd… Njihovo ponovo uključivanje u porodični sistem – na energetskom nivou – dovodi do pomirenja na dubljem stepenu – postojeće blokade preobražavaju se u životnu snagu i ponovo se otvara put ka ljubavi koja prebiva u svakome od nas. U trenutku kada je pronađen uzrok problema, istina je izašla na videlo – često teška i bolna, ali oslobađajuća – ističe Ilić.
On u knjizi “Kultura konflikta” jasno ukazuje kako da svako blagovremeno prevaziđe svoje slabosti učeći iz konflikta koji su sastavni deo naših života, a čiji se pravi uzrok, ali i skriveno rešenje nalaze duboko u nama.
– Postoji značajna mogućnost da kroz porodični raspored, uz pomoć predstavnika, dospemo do nivoa povrede u prošlosti koja je u nama ostala (morfo) genetski zapisana. Tu je potrebno dovesti do pomirenja, do metamorfoze i pokretanja energije koja je usled trauma u prošlosti zamrznuta i pretvorila se u blokadu, a time se postiže i iscelenje koje onda omogućava da se u sadašnjem životu bolje i kvalitetnije živi.
Poštovanje predaka
– Mi ne možemo, izričit je Ilić, da promenimo ništa što se zbilo u prošlosti. Prošlost je zauvek prošla, mrtvi ostaju mrtvi, i tu se ne treba mešati… Naprotiv! Jedno od osnovnih dostignuća poretka ljubavi jeste upravo spoznaja da ne možemo i ne smemo da se mešamo precima. Ako to pokušamo, remetimo poredak i navlačimo na sebe gnev predaka, tovarimo sebi balast koji nam ne pripada, koji nam u životu smeta i nikome ne pomaže. Pomoću predstavnika imamo mogućnost da traumatični energetski čvor našeg oca, dede ili čukundede ponovo pokrenemo, ali ne kod našeg čukundede koji je već odavno umro, piše Ilić u “Kulturi konflikta”.
– Prošlost se mora ostaviti u prošlosti. Naši preci bili su, navodi, pre nas i energetski gledano veći su od nas. Zato im moramo odati poštovanje i pustiti da se sami nose sa svojim bremenom. Jedino tako oni će se osećati časno i dostojanstveno i biti nam blagonakloni. Ovde je, dakle, reč o dobijanju prilike koja nam otvara mogućnost da pomoću predstavnika ponovo pokrenemo traumatski energetski čvor svog oca, majke, babe, strica, tetke, dede ili čukundede… – koji borave u nama – i tako doprinesemo unapređenju vlastite životne energije.
Mreža osećanja i prepreka
Porodični raspored nije metod čarobnog štapića koji može da leči sve bolesti. Posredi su pre spoznavanje i lični napredak. Ali on ima zapanjujućih uspeha. Poretkom ljubavi mogu biti potpuno isceljene ne samo blokade, nego i teške bolesti. Međutim, svaka bolest i put svakog čoveka su različiti. Zato se, bez obzira na uspehe i sličnost primera, svakome mora pristupiti individualno.
Klijent može, dakle, da odabere predstavnika za samog sebe, a pošto po vlastitom osećaju postavi početni raspored članova porodice, seda sa strane i posmatra šta se događa. Time mu je omogućen uvid i osvešćivanje, inače, duboko zatrpanih, nesvesnih sadržaja.
Ono što pred očima prisutnih polako počinje da se pomalja, otkriva i postaje vidljivo jeste mreža osećanja, doživljaja, uzajamnih emocija, različitih stanja, tajni, prepreka, blokova, koalicija, protivkoalicija – svega onoga što zapravo čini skrivenu dinamiku jedne porodice.
Poredak se zasniva na osnovnoj čovekovoj sposobnosti da saoseća sa sebi bliskima, ali i s drugim ljudima koji mu nisu naročito bliski. Na primer, kada vam zazvoni telefon, često znate ko vas zove. Podignete slušalicu i pokaže se da ste bili u pravu. Ili, obrnuto, kada intenzivno mislite na blisku osobu, u narednom trenutku može se desiti da se ona najednom nađe pred vašim vratima ili vas pozove telefonom. To su te neobjašnjive veze koje obično proglašavamo slučajnošću, tumačimo kao koincidenciju. U stvari, tada je uspostavljena određena povezanost koje kognitivno nismo bili svesni i koja je pozitivno delovala na dalji tok događaja. Na takav način predstavnik odabran iz grupe bez kognitivnog saznanja može da bude uveden u energetsko porodično polje klijenata i da se oseća kao neki njegov pripadnik. Bez ikakvog prethodnog saznanja, jer na delu je energetsko znanje preuzeto iz polja klijenata.
Lična krivica
Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je prema rešenju, ali prema rešenju bez namere, i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili sistema. Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovo uspostavljanje do iscelenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonitostima i prepuštanjem energetskim procesima i službi života doseže se do ljubavi koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice. U te zakonitosti spada, na primer, pravo svih članova porodice na pripadnost, nezavisno od važećih moralnih kodeksa. Tu spada i neprikosnoveno pravo svake osobe na vlastitu sudbinu, na ličnu patnju i krivicu.
