Sadržaj Vulinovog paketa (jedna pomorandža, jedna čokoladica, po jedna kesica kikirikija i keksa i mali sok) čija vrednost ne prelazi dva evra, najbolje ilustruje svu moralnu i ekonomsku bedu srpskog društva koju neće ulepšati nijedan rebalans državnog budžeta koga je sa toliko žuči i besa branio premijer a napadala opozicija gađajući se međusobno rečima kao što su kukavica i stoka.
Uzgred, uprkos preporuci Vlade Srbije da zbog štednje Deda Mraz ove godine zaobiđe decu zaposlenih u državnim službama i javnim preduzećima, on će ipak otvoriti kapije Narodne banke i poznatih gubitaša poput Srbijagasa i Elektroprivrede (EPS). Za razliku od bolesnih dečaka i devojčica koje je Vulin častio sa paketićem od dva evra, njihovi zdravi vršnjaci čiji roditelji rade kod guvernerke Tabaković i menadžera Bajatovića ili Obradovića, dobiće poklone vredne od 50 do 70 evra.
Ovaj poslednji – Obradović, Vučićev dečko kome je poveren novi četvorogodišnji mandat na čelu EPS, ocenjen je kao najbolji od 70 kandidata koji su konkurisali za tu funkciju, iako je prethodne dve godine upravljao istom kompanijom poznatoj po tome da efikasnije od struje proizvodi gubitke koji su narasli na oko milijardu evra. Taman koliko košta i partijski parazitski višak u javnom sektoru koji je, po mišljenju stručnjaka, osnovni uzrok deficita u državnoj kasi.
Minus od milijardu evra, međutim, nije bio prepreka da EPS raspiše tender za nabavku raznih bahanalija za potrebe takozvane reprezentacije (iće i piće za "poslovne" cure i mladiće). Tako
će, dok im radnici budu rintali kao robovi po Kolubari ili Kostolcu, za direktore Elektroprivrede i njihove goste u reformskoj i štedljivoj 2015. godini biti nabavljeno više od hiljadu litara viskija, stotine litara raznih rakija "ne mlađih od pet godina", desetine kilograma badema, lešnika, indijskog oraha, stotine skupocenih bombonjera…
Sve će to, kao i do sada, morati da plate potrošači kroz cenu kilovata struje u koju sigurno ulazi i trošak održavanja impresivnog voznog parka EPS čije garaže više liče na sajam automobila nego na parkiralište kompanije koja godinama živi na grbači građana Srbije. Istih onih čije kaiševe premijer steže smanjujući im penzije i plate, a ministar finansija to ocenjuje kao "žrtvu sa smislom".
– Ovaj budžet smo napravili takvim da će svi da se ljute, i ja sam došao da primim sve udarce na svoja pleća – rekao je u svom poznatom "mučeničkom" stilu premijer kome se učinilo da "ambasadori Nemačke i SAD više vole Srbiju nego njeni narodni poslanici jer za razliku mnogih u zemlji, te diplomate pozitivno govore o merama štednje"?!
Toliko od predsednika Vlade koji priznaje kako sanja da ga Srbi poštuju kao što Nemci poštuju svog nekadašnjeg kancelara Šredera koji je zbog mera štednje izgubio izbore, ali je od Nemačke napravio diva.
One koji su plaćeni da po internetu, ispod svakog teksta koji kritikuje premijera, hrabro – pod lažnim imenima – brane njegov lik i delo, valja uvek podsećati ko su bili čelnici današnje Srbije, kao što je to nedavno uradio reditelj Kokan Mladenović: "To su ljudi formirani u glibu devedesetih, u mirisu baruta i krvi i pitanje je trenutka kada će prestati da javno izigravaju vegetarijance i poželeti da se vrate svojoj pravoj prirodi".
Bez obzira koliko ih Evropa podržavala i koliko im Šreder bio uzor!
