Kuću ne napušta samo pas Beli

Simbol propasti: Beli pred praznom kućom

Posle duge i teške bolesti prošle godine umro je Borisav Radenković iz pomenutog zaseoka, ali to nije i jedina nesreća koja je zadesila ovu nekada domaćinsku kuću. Borisavljeva supruga Viktorija morala zbog teške bolesti da se preseli kod ćerke u grad, a teško se razboleo i njihov sin Dobrivoje koji se trenutno nalazi na lečenju u Italiji. Kuća ostala prazna, a pred njom je jedino pas koji i dalje obavlja svoju ulogu psa čuvara.

Kuća Borisava Radenkovića samo je jedna od seoskih kuća u kojoj više niko ne živi. Pustoš i napuštenost mnogih ovdašnjih domaova su mnogo godina unazad neprijatna i okrutna stvarnost.

– U kući do Borisavljeve je nekada živela baka Zorka Radenković i ta kuća je pusta i gotovo da joj se ne može prići od ostuge od kada je baba umrla, do nje je kuća Miluna Vuksanovića koju samo ponekad, leti, posećuju njegovi naslednici. Tu je i porodični dom Radenka i Milje Radenkovića u kome takođe više nikog nema, kao i u kući Radenkovog brata Stanoja, a jedino u kući Milana Vuksanovića samuje njegova udovica Rada.

Još se nekako drže Milorad i Radmila Vuksanović ali su, kako kažu, broje poslednje dane. Već sedam godina nepokretan u svojoj kući leži Dobrivoje Vuksanović i o njemu brine supruga Živka – nabraja Milinko Savković(74) jedan od mlađih žitelja zaseoka Prostuga.

Nema ko ni kočić da pobije:

Milorad Vuksanović

U kući Milana Radenkovića koji je nedavno umro ostale dve starice – njegova majka Gvozdenija i supruga Radmila.

– Među najzdravijima u zaseoku su Gojko i Olga Starčević, a u mojoj kući je takođe jad i čemer jer već nekoliko godina vodim brigu o ženi Jeli koja ne ustaje iz kreveta. Eto, takva ti je situacija u našem kraju sela, a koliko znam, slično je i u drugim zaseocima Gornjih Branetića – ističe Savković.

Selo umire: Milinko Savković

Prosek starosti žitelja zaseoka Prostruga je 78 godina, ali nekada nije bilo tako.
– Bio je ovo zaseok jakih, radnih ljudi i dobrih domaćina i mnogoljudnih porodica. Nekada, o vršajima, ili na mobama, kada su se obavljali najvažniji poljski poslovi, okupljalo se i preko stotinak mlađih Prostružana, a oni stariji, a stariji su bili svi preko, recimo, 55 godina, uglavnom su sedeli, posmatrali i savetovali mlađe. Ali, eto, došlo je vreme da ne možeš da nađeš čoveka da ti pomogne da pobiješ kočić.

Došlo je vreme kada pričamo o keru Belom čija nam odanost nabija suze u staračke oči što je i razlog što mu povremeno odnosimo hranu i vodu – kaže Milorad Vuksanović (78).

Pas Beli je, prema mišljenju Prostužana, pokazao koliko je odan svom gazdi Borisavu jer ga i dalje čeka na kućnom pragu odakle ne se ne skalnja ni po najgorem vremenu. Samo povremeno, kada on proceni da treba, odlazi u patrolu obilazeći okućnicu tek da proveri da li je sve onako kako je gazda Borisav ostavio.