Posle deceniju i po patnje bez struje i svetla, za devetočlanu porodicu Jelić iz zabitog sela Janturine na Pešteru, udaljenog od Sjenice više od 50 kilometara, po svemu sudeći dolaze bolji dani. Za to su se najviše pobrinuli naši čitaoci iz celog sveta koji su pomogli da Darko i Svetlana Jelić i njihovo sedmoro dece prežive u krševitom bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore, da uz razumevanje i pomoć EPS-a izgrade novu kuću i da konačno dobiju struju.
Podsetimo, nakon upornog pisanja “Vesti”, a i drugih medija, generalni direktor EPS-a Milorad Grčić došao je prošle jeseni u Janturine da se i lično uveri kako pod svećom i petrolejkom živi sedmoro najmlađih Jelića. Istog dana pala je i odluka da ovo moćno javno preduzeće ovoj porodici, nedaleko od stare brvnare u kojoj je živela i još uvek živi, izgradi novu montažnu kuću i do nje dovede struju.
Sve to urađeno je za samo mesec dana.Već u novembru prošle godine Darko i Svetlana dobili su ključeve od nove kuće u kojunisu mogli da se usele jer nisuimali baš ništa da u nju ubace: ni šporet, ni frižider, ni veš-mašinu, ni ležajeve, ni sto i stolice, ništa što je potrebno za život, pa je tako propalo očekivano useljenje za Novu godinu i Božić, a potom i za Svetog Savu. U međuvremenu, stigla je i korona, svako se zabavio svojim mukama, pa o
Jelićima niko nije mogao ni da razmišlja, a kamoli da im pomogne. Ipak, nisu ih svi zaboravili.
Čim je ukinuto vanredno stanje, Darku i Svetlani stigle su dve donacije koje su im omogućile da opreme bar jednu sobu. Od našeg anonimnog čitaoca iz Bad Homburga u
Nemačkoj stiglo je 500 evra, a od takođe nepoznatnog čitaoca iz Austrije 100 evra, još 100 evra obezbedila je Muratovićeva fondacija ljudske sudbine koja se pobrinula i za najteži deo: da nameštaj kupljen ovim donacijama stigne do sela Janturine i porodice Jelić.
– Jelići su za sada dobili dva nova kauča, posteljinu, zavese za celu kuću, tepih, klub-stočić i radni sto za đake. Jedna soba im je potpuno opremljena i u njoj najstariji Mićo,Marko i Miloš mogu da spavaju i da se odmaraju, u funkciji je i kupatilo gde kompletna porodica može da se okupa – priča Hido Muratović i dodaje:
– Najveći problem bio je kako prebaciti kaučeve do Janturina jer niko, pogotovu u vreme virusa, ni za kakve pare nije želeo da vozi do ovog zabitog sela. Srećom, pojavili su se dobri ljudi iz Fabrike nameštaja Ekstra san iz Ribarića kod Tutina koji su besplatno obavili ovaj transport, sklopili sav nameš taj i još darivali decu Jelića. Hvala im puno, reč je o velikom donatoru koji godinama pomaže sirotinji u ovom kraju – kaže Muratović.
Svetlana Jelić ističe da je veoma srećna što ih ljudi nisu zaboravili.
– Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da kupimo šporet na čvrsto gorivo, a po mogućstvu i električni, treba nam i frižider, maštamo o stolu i stolicama, visećoj kuhinji, radnom stolu, televizoru. Veš-mašina koju smo dobili pre dve godine od dobrih ljudi je u kvaru jer smo pokušavali da je pokrenemo agregatom za struju – priča Svetlana Jelić i dodaje:
– Daće bog, skućićemo se nekako, pomoći će nam dobri ljudi isto onako kako su nam pomagali u poslednjih 15 godina, još malo nam fali za kompletno useljenje. I ovo što je do
sada urađeno je naša velika sreća i radost jer deca više neće pisati domaće zadatke uz svetlo lampe i petrolejke, imaju i kupatilo, naš život promeniće se za 180 stepeni. Hvala do neba svima koji su nam do sada pomagali, hvala gospodinu Miloradu Grčiću i EPS-u, dobrotvorima iz Nemačke i Austrije koji su nam opremili bar jednu sobu. Hvala i “Vestima”, hvala Hidu Muratoviću, bog neka ih sve čuva – poručuje majka sedmoro mališana od kojih najstariji ima 16 godina, a najmlađa devojčica pet meseci.
Odrekli se novca
Čim je nameštaj plaćen firmi Ekstra-san, vlasnik ove fabrike odlučio je da u istom iznosu pomogne drugoj sirotinji u ovom kraju. Deo je namenjen porodici Baždar iz Sjenice da kupi ogrev, a deo Milanku i Dilji Drobnjak iz Pasijeg Potoka na
Rogozni da kupe kravu. Ova firma do sada je učestvovala u mnogim akcijama “Vesti”, uvek su imali puno razumevanja za humanitarni rad i pomagali koliko su
mogi. Hvala im mnogo.
