U godinama kad se ne odlučuje na odlazak iz zemlje, Nemanja (39) je učinio baš to. I ostao 29 godina. Na ludi kamen stao je u Njujorku. Biljana Stanković mu je zarobila srce. Naleteo je na ženu svog života. Starija sestra je već bila u Njujorku 20 godina. Ona je radila u turizmu i tu mu je bilo prvo američko uhlebljenje. Vrlo brzo se zaposlio u poznatoj firmi RCI (Radio corporation of America).
Cenjen radnik– Sestra je radila u turizmu i tu mu je bilo prvo američko uhlebljenje. Vrlo brzo sam se zaposlio u poznatoj firmi RCI. Kao i svaki Srbin koji se u sve razume brzo sam postao cenjen radnik u novoj kompaniji. Poznavao sam elektroniku, popravljao televizore iz hobija, a to iskustvo se pokazalo dragocenim. Radio sam u Dženeral elektriku i Bel elektriku – dodaje Vraneš. |
Nekad je Nemanja sam menjao posao, a nekada je dobijao otkaz. Teško mu je to padalo, ali se snašao.
– Napokon sam se našao u svetu kompjutera. Uz dodatno obrazovanje (hardver i softver) više nije bilo tajni za mene. Tehnika je bila i ostala moja mladalačka ljubav. I danas važim za izuzetnog majstora za pojačala. Pravim ih i sebi i prijateljima. Ali, isključivo takozvane lampaše. Oni su najkvalitetniji i najcenjeniji – priča Nemanja.
Vozio lokomotivu
– Sve me je interesovalo, ali vozovi su ipak bili i ostali moja najveća ljubav. Još kao agronom u Pančevu gledao sam u njih sa divljenjem. Sam sam nekoliko puta upravljao lokomotivama. Od tada postajem ozbiljan kolekcionar. Trenutno imam 339 lokomotiva i više od 800 vagona. Vrlo zahtevan hobi koji iziskuje mnogo znanja, truda, novca i na prvom mestu ljubavi. Kao i za numizmtiku, potrebno je enciklopedijsko znanje. Za svaki model znam kada je i gde proizveden, koja mu je namena bila, koliko je bio u upotrebi, koja mu je svrha – naglašava Nemanja.
Nemanja je 1973. služio vojsku u Kninu. Veliki železnički čvor. Vide železničari da imaju posla sa čovekom za koga je nihov posao njegova ljubav. Daju mu na upravljanje mašinu 663 serije 3300.
Ogromna američka lokomotiva koju su Jugoslovenske železnice kupile od Dženeral motorsa. Kratka relacija, par stotina metara, ali za Nemanju je to doživljaj koji se pamti celog života. Prva šestica, dizel prenosnik! Nemanja je pročitao gomilu stručnih knjiga s Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta. Kako kaže, može da uđe u stručnu raspravu sa profesorima.
– Kada su ga kao klinca od 4-5 godina vodili na more, radovao se kad vidi neku staru lokomotivu.
Savet penzionerima– Mnogi moji prijatelji su u penziji i ne znaju šta će sa sobom. Često mi se žale. Sutra bi se vratili na posao. Ali ja ne. Život mi je ispunjen i sadržajan. Svakome bih savetovao da nađe neki hobi koji mu je blizak. Valjda sam zato i ostao vedrog duha i mladolikog izgleda – kaže Nemanja. |
Nemanjina kolekcija je poznata u svetu. Rangiran je među 30-40 najvećih i najozbiljnijih kolekcionara. Poseduje američke, japanske, evropske i kineske modele. Čak i iz južnoaffričke unije.
– Ljudi ne bi verovali koliko sam para dao na moju ljubav iz detinjstva koja je eksplodirala kada sam otišao u penziju – kazuje Vraneš.
Pre 30 godina Nemanja je bio član ljubitelja železnica Beograd. Kako kaže, oni su sad podeljeni na istorijat železnica, modelare…
Voli verske praznike
Nemanja jedva čeka Božić i Uskrs da bi se okupili. Problem predstavlja samo daljina. Najbliži prijatelj je na 30 kilometara. Iz tog razloga, slave se nažalost pomeraju. Ako pada neka slava u utorak, niko ne bi mogao da dođe. Zato se pomera na subotu.
Nemanja nema kontakt sa našom crkvom. Kako kaže, "nisam odlazio ovde pa eto nemam naviku ni tamo. Nisam neki bogomoljac, ali poštujem sve naše tradicije."
– Ima mnogo lepih stvari za čoveka koje ne traže mnogo. Politika me nije interesovala. Svojih principa se držim uvek – kaže Nemanja.
Ponosan na dedu majora– Deda mi je bio Jova Vraneš, major iz Prvog svetskog rata. Poginuo je na Solunskom frontu, sahranjen na Zejtinliku. Bio je pravnik po struci. Mnogo sam ponosan na njega – veli Nemanja.
San iz mladostiSvaki boravak u Beogradu Nemanja iskoristi da se vidi sa svojim kumovima, prijateljima, školskim drugovima. Susreti su obično u kafani, uz pivo. |
