Nakon što su nedavno, posle apela u “Vestima”, od plemenite Jelene iz Beograda, za kupovinu krave dobili 2.000 evra, a od anonimne dobrotvorke iz Švajcarske donaciju od 300 franaka, porodici siromašnog Zvonka Ratkovića iz zabite Brezovice na Goliji iz Beograda je stigla nova i još veća pomoć, ponovo od dobre Jelene koja im je ovoga puta za izgradnju kuće poslala još 6.000 evra. Naši čitaoci iz Beča i Frankfurta ranije su im poslali po 100 evra, a od humanitarca Hida Muratovića dobili su vredne namirnice, odeću i obuću.
Pre krave koza
I dok krava, preko potrebna siromašnom i slabovidom Zvonku, njegovoj bolesnoj supruzi Danijeli i Zvonkovim nepokretnim roditeljima Dušanu i Boriki, još nije stigla na Goliju (ubrzano se radi na njenoj kupovini), za radost najmlađih Ratkovića, Nikole i Nikoline, pobrinula se porodica Vidoja Lukovića sa Golije koja im je, da bi deca imala mleka, darivala kozu i jare.
– Čim sam čuo da su u nevolji odmah sam odlučio da im poklonim kozu. Dok ne stigne krava ona će ih mlekom hraniti. Dobili su i jare da u perspektivi zapate stado. Valja im pomoći, bolest i sirotinja su teški i iz njih se bez pomoći teško izlazi. Posetiću ih ponovo – kaže Vidoje Luković.
Glava porodice Ratković, Zvonko, nakon što mu je teško oštećen vid, zbog bolesnih i nepokretnih roditelja morao je da se vrati u zabito golijsko selo. Sada su, kaže, svi u porodici prijatno iznenađeni.
– Osokoljeni smo sjajnim odzivom dobrotvora i srećni što više, u našoj muci i bedi, nismo sami. Živimo u planinskoj zabiti, u trošnoj i hladnoj brvnari bez igde ičega. Svi smo bolesni i nesposobni za rad, pa nam je svaka pomoć dobrih ljudi zlata vredna – priča Zvonko.
Jelena poslala bogatstvo
– Zahvalni smo svima koji su nam posle apela u “Vestima” i posete humanitarca Hida Muratovića odmah pritekli u pomoć, a najviše predobroj gospođi Jeleni iz Beograda koja nam je, kao da smo joj najrođeniji, poslala pravo bogatstvo. Nikada joj se ne možemo odužiti. Osim što ćemo imati kravu koja će nas hraniti, uskoro ćemo, u selu Vranovina pored asfaltnog puta, započeti kuću. Deca će biti bliže školi, a moji nepokretni roditelji Dušan i Borika lekaru. Beskrajno smo zahvalni i porodici Luković sa Golije koja nam je darivala kozu. Kada stigne i krava, imaćemo mleka napretek. Naš život, uvereni smo, kreće u novom i lepšem pravcu. Bogu se molimo da nagradi sve naše dobrotvore – naglašava Zvonko.
Pomoć iz Toronta
Posle više naših apela dobrotvorima širom sveta da pomognu i Milošu Jovanoviću, bolesnom ratniku sa Košara koji preteško živi i jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije, pomoć je konačno stigla i ovom dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta. Hrabrom i teško obolelom braniocu Srbije donaciju od 200 kanadskih dolara poslala je humana porodica Todorović iz Toronta.
– Iako sam iz rata na Kosovu izašao poluizgoreo i sav u ranama, boreći se za život, 18 godina nisam imao zdravstvenu knjižicu, niti mogućnost da se lečim. Nedostajali su mi hleb i lekovi, smrzavao sam se u oronulom kućerku bez vode i struje. Spasli su me dobri ljudi, čitaoci “Vesti” i moji saborci, koji mi i danas povremeno pomažu. Bog im dao sreću i zdravlje. Da nije njih ja bih gladovao, a kuća koju su mi sagradili dobrotvori i moji saborci stalno bi bila u mraku – priča Miloš.
Nemoćan da zaradi
Daleko od grada, u planinskoj nedođiji, Miloš je bolestan i nemoćan da radom bilo šta zaradi.
– Proredila se ili skoro potpuno presahla i pomoć dobrotvora. Živim sa sestrom Marinom i osim sa sirotinjom, borim se sa hormonalnim, metaboličkim i psihičkim bolestima, izazvanim preživljenim ratnim strahotama, i nezahvalnom državom koja mi još nije obezbedila davno zasluženu invalidsku penziju. Iako su lekari na VMA konstatovali da sam totalni invalid, nadležni tvrde da za invalidsku penziju još ne ispunjavam uslove – ističe ovaj bolesni ratnik i puno zahvaljuje porodici Todorović iz Toronta i svim dobrim ljudima koji mu, kako kaže, omogućuju da postoji i da se leči.
