Nakon nekoliko poziva našim čitaocima da pomognu Aleksandri Sinadinović(27), samohranoj majci iz Zubinog Potoka, koja sama i bez ikakvih prihoda, u podstanarskoj sobici, brine o deci Lazaru(11) i Katarini(9), prva pomoć dobrih ljudi konačno je (i za sada skromno) počela da stiže i ovoj siromašnoj porodici sa severa Kosova i Metohije.
Plac od rođaka
Na placu koji su joj obezbedili najbliži rođaci, posebno porodica pokojnog supruga Mirka, Aleksandra gradi novu kuću, radovi za sada dobro napreduju i skoro će ukrovljenje, svoj doprinos izgradnji i ublažavanju teške situacije u kojoj se našla ova familija dala je i gospođa Golubović, naša čitateljka i dobrotvorka iz Švajcarske, koja je Aleksandri, Lazaru i Katarini poslala za njih velikih 350 evra.
Izgleda da, ipak, nismo zaboravljeni, rodbina, prijatelji i komšije čine sve da nam pomognu da dobijemo krov nad glavom i da bar ne moramo da plaćamo kiriju, pomoć je stigla i od opštine Zubin Potok, hvala im beskrajno, hvala do neba i gospođi Golubović, bog neka je čuva i nagradi njenu plemenitost – ističe Aleksandra i dodaje:
– Nakon krova moraćemo da stanemo, da li će i kada radovi biti nastavljeni za sada ne znamo, sve zavisi od mogućnosti rodbine i prijatelja, ali i od pomoći dobrih ljudi, ali važno je da je krenulo, jedan veliki korak smo napravili, narod kaže da kad se kuća gradi i Bog pomaže, nadamo se da će svevišnji biti i uz nas i da će se u dogledno vreme i naš život promeniti nabolje – naglašava ova samohrana majka iz Zubinog Potoka.
U teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji Aleksandra se našla iznenada, igrom zle sudbine, nakon što joj je u decembru 2019. godine poginuo suprug Mirko Sinadinović, koji je hranio porodicu i nesrećno nastradao dok je, boreći se za bolji život, posebnom mašinom(cepačem) komšijama pripremao drva za zimu. Od tada je za Aleksandru i njenu decu svaki dan veliki izazov, neizvesnost i borba za goli opstanak.
Socijalna pomoć
– Ostali smo u podstanarskoj sobici i bez igde ičega, pošto ne radim, a tek kasnije smo dobili socijalnu pomoć od 120 evra, trebalo je prehraniti decu, obući ih i poslati u školu, kupiti im knjige i školski pribor. Da nije bilo pomoći najbližih rođaka, a posebno devera i svekra, verovatno bi ostali na ulici, jer nije lako obezbediti 100 evra za kiriju, plus za struju, ogrev, hranu. Radila bih bilo šta, ali ovde ništa ne radi i gotovo je nemoguće naći posao, nedavno sam konkurisala i za čistačicu u jednoj firmi, ali me nisu primili, a sve je papreno skupo, bez mog zaposlenja i pomoći dobrih ljudi nećemo moći dalje – kaže Aleksandra i naglašava da je spremna da radi i najteže poslove i svega da se odrekne samo da Lazara i Katarinu izvede na pravi put.
– Deca i ja dugo maštamo o kućici, makar sa jednom sobom i kupatilom, koja bi bila naša i za koju ne bismo morali da mesečno trošimo celu socijalnu pomoć, još smo daleko od krova nad glavom, ali naš san polako počinje da se ostvaruje, kuća je bar na vidiku, sigurni smo da će nam dobri ljudi pomoći da je završimo i da se uselimo, unapred smo zahvalni na svakoj pomoći – poručuje Aleksandra.
I poznati humanitarac Hido Muratović, koji je Sinadinoviće obilazio više puta i nosio im pomoć, apeluje na sve naše čitaoce i druge dobre ljude da pomognu samohranoj Aleksandri i njenoj deci.
Hrabra žena
Teško je danas živeti u Zubinom Potoku i opstati, pogotovu bez posla i bračnog druga, Aleksandra je hrabra mlada žena posvećena svojoj deci i porodici, zaslužuje poštovanje i pomoć, apelujem i na nadležne u opštini Zubin Potok da joj, ako je to u tamošnjoj uzavreloj političkoj i bezbednosnoj situaciji uopšte moguće, pomognu, poseban apel upućujem i čitaocima “Vesti” i pratiocima moje internet stranice “Ljudske sudbine” – kaže poznati dobrotvor.
Život u strahu
Preostali Srbi u Zubinom Potoku i u drugim opštinama na severu Kosova žive teško, jer su zbog “granice” na Jarinju i Brnjaku gotovo sve fabrike koje je svojevremeno izgradila Srbija – zatvorene (samo u Zubinom Potoku bilo ih je desetak), a sav novac od jezera i brane Gazivode ubira albanska vlast u Prištini, mnogo ljudi je ostalo bez posla i egzistencije i prinuđeni su da žive od socijale i druge pomoći, situacija je posebno teška poslednjih dana, jer su Srbi, nakon što su Albanci zauzeli zgrade lokalnih samouprava, prinuđeni da se svakodnevno okupljaju, protestuju i bore se za opstanak.
