"Hoću da ostanem ovde", kaže Sveta, plavooki 15-godišnjak iz Kijeva, kome su trepavice ponovo počele da rastu. On je jedan od ukrajinskih mališana koji se leči na Kubi od posledica radijacije, nastale posle najveće civilne katastrofe, eksplozije u nuklearki Černobil u proleće 1986. godine.
Kubanska revolucionarna vlada od 1986. sprovodi program pomoći žrtvama černobilske katastrofe, pod nazivom "Deca Černobila", na šta je narod Kube veoma ponosan. Černobilska deca su na Kubi pronašla utočište i nadu, objavio je "Havana Džurnal".
Više od dve decenije deca iz Ukrajine dolaze na oporavak u pionirski kamp "Hose Martin" na plaži Tarara, istočno od Havane, gde se nalazi pedijatrijska bolnica. Programom je bilo predviđeno da oko 10.000 ukrajinskih mališana Kuba ugosti i leči. Ta brojka je višestruko veća.
Gotovo 800 dece svake godine odlazi na Kubu, u pratnji roditelja ili staratelja. Ostaju najmanje dva meseca, neki ostanu godinama. Žive u bungalovima koje su na plaži izgradili bogati Kubanci pre revolucije Fidela Kastra 1959. godine.
|
Eksplozija u nuklearki u Černobilu je u atmosferu oslobodila radijaciju oko 300 puta veću nego što je bila posle prve atmoske bombe koje su SAD 1945. bacile na Hirošimu i Nagasaki. |
Deca se leče od raka, leukemije, ćelavosti, problema na koži i drugih bolesti u vezi sa radijacijom nastalom nakon havarije Černobila, naveo je havanski list. Oboleli od raka odlaze na hemoterapiju ili hiruške zahvate kao što je transplantacija koštane srži. Tu se leče i deca obolela od raka štitne žlezde, čiji je broj višestruko uvećan u Ukrajini.
Ćelavost je izuzetno teška devojčicama koje su u adolescenciji veoma osetljive na izgled i dosta njih dolazi na Kubu sa perikama. Igrajući se na plaži Tarare, one brzo izgube komplekse i raduju se životu.
"Pomaže. Sedimo ispod infracrvenih lampi i oni nam stavljaju losion na glavu. Potom idemo na plažu", rekla je 16-godišnja Alina Petruša iz jugoistočne Ukrajine. Ona je sa osam godina počela da ćelavi i od 2001. u Tarari je provela dve i po godine.
Havana je počela da pomaže ukrajinskoj deci kada je Ukrajina bila deo bivšeg Sovjetskog Saveza. Program je zadržan i posle raspada ŠSR i pada Kube u duboku ekonomsku krizu iz koje se nije izvukla, nalazeći se pod embargom nametnutim od SAD.
Radioaktivno zagađenje iz Černobila neće nestati još decenijama i očekuje se da će se u Ukrajini još godinama rađati deca sa genetskim defektima.
Koordinatorka kubanskog programa lekarka Rasiel Ljaneš tvrdi da kubanska pomoć deci iz Ukrajine, uprkos finansijskim teskoćama, nikada neće prestati. Ona je podsetila da su SAD primile na lečenje oko 500 mališana iz Černobila, odmah nakon katastrofe, i da se na tome stalo.
"Kuba nastavlja svoj program jer smatramo da je tragedija Čerobila problem celog čovečanstva", objasnila je Ljanešova.
|
Kuba nikada nije otkrila koliko košta program, a ukrajinski zvaničnici su procenili da je do sada za oporavak ukrajinskih mališana utrošeno oko 300 miliona dolara. Veliki broj dece su siročad ili dolaze iz siromašnih porodica koje ne mogu da priušte lečenje u Ukrajini gde je javna zdravstvena zaštita propala od pada komunističke vlade, a privatni lekari mnogo koštaju. |
Tanja Sjomka iz Zaporožja otputovala je na Kubu pre godinu dana sa obolelom ćerkom na operaciju kičme, koju nije mogla da plati u Ukrajini. "Irina sada može da radi sve što poželi, da ode na plažu i u disko", kaže Tanja.
Među "najstarijima" u pedijatrijskoj bolnici u Tarari je 21-godišnji Vladimir Zaslaski koji nije mogao da hoda kada je pre 11 godina stigao na Kubu sa progresivnim neurološkim poremećajem kretanja što je bila posledica povećane radijacije u Ukrajini zastale od Černobila.
Posle operacije na Kubi, grčevi su prestali. "Zahvaljujući Kubi, pre godinu dana sam počeo da hodam", rekao je Vladimir.
Larisa Ukrainskaja ne zna kako da se zahvali lekarima sa Kube koji su pomogli da njen 17-godišnji sin, koji je imao tri tretmana terapije protiv raka, danas živi normalno.
Nadia Zadvornaja, čiji šestogodišnji sin ima imuniloške probleme koji se pogoršavaju sa hladnim vremenom u Ukrajini, razmišlja da se preseli na Kubu. Saša Fomina ima devet godina od kojih je četiri provela u teškoj borbi protiv leukemije koja je sada u povlačenju. Ona je pomalo već naučila španski i kaže da ne želi da ode sa Kube. .
