Kubanci, frustrirani ograničenjima na kupovinu strane robe, jedva su dočekali da zakon stupi na snagu, sve dok nisu videli da su cene automobila i do 400 odsto više nego u ostatku sveta.
Kubanske vlasti su najavile da će 75 odsto prihoda od prodaje automobila investirati u zloglasni državni tranSPORTni sistem, ali teško da će od toga imati ikakve koristi jer je za šest meseci prodato automobila za samo 1,28 miliona dolara.
Kubanci su pre 1. januara morali da traže dozvolu da od ovlašćenih državnih prodavaca automobila kupe novo vozilo strane proizvodnje, a na Kubi sva su strana. Državni prodavci sada prodaju i polovne automobile, a prosečna cena jednog takvog vozila je 23.759 dolara.
To što je za posla godine prodato samo 50 automobila uopšte ne čudi kada se zna da je prosečna plata zaposlenih u državnim poduzećima na Kubi 20 dolara.
Kuba je postupno otvorila svoje tržište automobila. Tek od 2011. godine ljudi su mogli da između sebe trguju polovnim automobilima. Pre toga, samo automobili koji su bili na Kubi pre revolucije 1959. godine mogli su slobodno da se kupuju i prodaju, što objašnjava zašto je na ulicama bilo toliko "retro" američkih automobila iz 50-ih godina.
