Više od 25.000 dece poslato je na Kubu – na lečenje zbog radijacijskog trovanja posle tragedije koja se desila 1986. godine.
Ukrajinac Roman Gerus dobro se seća života nakon katastrofe.
Nuklearni reaktor u elektrani u Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. godine – ta priča prepričana je u popularnoj televizijskoj seriji Černobilj.
Gerus je posle nesreće poslat na Kubu na lečenje. Više od 23.000 dece pogođene nesrećom lečeno je na Kubi.
Program koji je finansiralo kubansko ministarstvo zdravlja započeo je 1990. i trajao do 2011. godine.
Kubanske i ukrajinske vlasti saopštile su u maju ove godine da nameravaju da nastave ovo partnerstvo, doduše u nešto manjem obimu.
Blizu mora
– Išao sam na Kubu tri puta – rekao je Roman Gerus za BBC.
– Prvi put sam bio na Kubi kada sam imao 12 godina i ostao sam tamo šest meseci. Potom sam proveo još tri meseca na Kubi kad sam imao 14 godina. Poslednji put kada sam bio tamo, imao sam 15 godina i ostao sam samo 45 dana – navodi Roman.
– Svaki put je bilo drugačije, ali sam svaki put uživao. Imam drage uspomene na sve to i voleo bih da se vratim na Kubu da pokažem ostrvo mojoj porodici – objasnio je Gerus.
Bele tačkice
Gerus je govorio o lepoti mesta na koje je poslat da se oporavi od bolesti kože za koju veruju da je posledica nesreće u Černobilju.
Gerus danas ima 27 godina. Nije bio rođen kad se eksplozija dogodila, ali je njegova porodica živela blizu nuklearne elektrane.
– Kad sam imao 10 ili 11 godina, doktori su pronašli nekakve bele tačkice na mojoj koži. Radilo se o vitiligu – kaže Gerus.
– Pokušali smo lečenje u Ukrajini, ali su mi lekari rekli da su mi potrebni veoma skupi lekovi, a da ne mogu da garantuju da će mi pomoći. Onda je neko ispričao mojoj majci za kubanski program. Ispočetka nije poverovala u njega, jer joj je rečeno da je sve besplatno. Čekali smo pola godine kada smo iznenada primili poziv, rekli su nam da polazimo za dve nedelje. Moji roditelji su se brinuli zato što je Kuba daleko, a ja sam bio veoma mlad, ali smo odlučili da to uradimo – priseća se on.
Više od 25.000 pacijenata
Gerus je stigao u Tararu, morsko letovalište 30 kilometara istočno od Havane.
Nekada destinacija na kojoj su letovali imućni Kubanci, Tarara je postala sedište nekoliko dečijih i omladinskih kampova posle kubanske revolucije iz 1959. godine.
Ovde su kubanske vlasti ugostile hiljade pacijenata iz programa za decu Černobilja između marta 1990. i novembra 2011. godine.
Program je pohađalo ukupno 26.114 ljudi – 84 odsto njih deca – prema statistici kubanske vlade. Pacijenti su uglavnom bili iz Ukrajine, Rusije i Belorusije.
Inicijativa je uspela da preživi čak i ozbiljne probleme sa kojima se suočavala Kuba devedesetih godina posle raspada SSSR-a, glavnog saveznika ove ostrvske zemlje.
Različite bolesti
Kompleks Tarare imao je domove da ugosti decu i njihove pratioce, dve bolnice i kliniku, kao i škole, parkove i pozorište.
Nalazio se na samo 15 minuta od plaže duge 2 kilometra.
Pacijenti su patili od različitih tipova bolesti, od kancera do cerebralne paralize, kao i deformacija, bolesti varenja i psiholoških poremećaja.
Program su vodili lekari Hulio Medina i Omar Garsija, a on je klasifikovao decu u četiri grupe:
– Onu sa ozbiljnim bolestima koje su zahtevale hospitalizaciju i koja su ostajala na ostrvu koliko god da je lečenje to zahtevalo.
– Ona sa patologijom koja je tražila internaciju, ali se nije smatrala ozbiljnom – ona su ostajala 60 dana ili više.
– Ona koja su mogla da se leče ambulantno – ona su ostajala između 45 i 60 dana.
– Relativno zdrava deca – ona su takođe ostajala između 45 i 60 dana.
Tarara je imala dve specifične zone: jednu za decu sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima i drugu određenu za decu koja su bila manje bolesna, ali koja su se nalazila u blizini Černobilja.
Na suncu
Roman Gerus jedan je od onih koji su se oporavili.
– Posle drugog odlaska, sve bele tačkice su nestale. Uzimao sam neke lekove, ali sunce je bilo najbolji lek. Puno smo plivali. Odlazak na plažu bio je deo lečenja. Uvek smo želeli da idemo- smatra on.
Kontroverza oko selekcije
Međutim, Dijana Kuriško iz BBC-jevog servisa na ukrajinskom, objašnjava da je postojala izvesna kontroverza oko procesa izbora dece.
– Ja sam odrasla u manje kontaminiranoj oblasti, ali se jasno sećam posledica černobiljkske katastrofe – objašnjava Kuriško.
Ova novinarka ističe da se nesreća desila u vreme teške krize u Ukrajini. Porodice nisu mogle da priušte da deci kupuju avionske karte za mesta na kojima bi mogla da se oporave od posledica radioaktivnosti.
– Kad je obelodanjen program kubanske vlade, ljudi su mislili da će moći tamo da pošalju decu. Ali imali ste sreće ako bi vaše dete otišlo. Nije najjasnije na koji način su birani učesnici. Mnoga deca nisu baš poticala iz skromnih domaćinstava – kaže Kuriško
Uprkos tome, percepcija programa u Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim republikama veoma je pozitivna.
– Imao sam priliku da se uverim da je situacija u kojoj se nalazi kubanski narod veoma teška. Bilo je mnogo siromaštva, ali su oni i dalje bili veoma ljubazni prema nama, od radnika u kuhinji do lekara – kaže Gerus.
