Kad je ubio Jovana Perišića, Radoš Ćorović se nije vratio kući, već svratio u najbližu kuću, kod rođaka Purena Ćorovića, iako je Purenova žena Vida bila rođena sestra Jovana Perišića. Kazao šta je učinio i odatle se odmetnuo u goru, što su mnogi, znajući Radoša, protumačili da se on, kad je već zagazio u krv, neće na tome zaustaviti – da bi on za osvetu mogao ubiti još koga od Perišića:
“Njegovi prijatelji – piše Tomaš Ćorović – znajući dobro ceo slučaj odnosa između Perišića i Ćorovića, posebno poznajući Radoša, munjevito su stupili u akciju pomirenja zakrvljenih porodica, u tu akciju su se uključili najviši autoriteti u plemenu i Banovoni” – kaže Tomaš Ćorović.
Pomirenje u Vrtoč Polju
Naravno, u svemu tome je bilo najteže na pomirenje privoleti već uboge starce Milinka i Mašana Ćorovića, čije su rane na srcu za izgubljenim jedincima do groba krvarile, ali je i kod njih ipak prevladao razum:
“Umira je zakazana u Vrtoč Polju – opisuje dalje ovaj događaj Tomaš Ćorović oslanjajući se na zapise i sećanja savremenika, prvenstveno Boška Ćorovića. – Od kuće Jovanove krenula je porodica Perišića, a ispred kuće Radoševe svi Ćorovići. Umiri su morali prisustvovati svi članovi obadve porodice, bez razlike gde su živeli; od dece u kolevkama do starih i iznemoglih. Prisutne su bile i odive sa svojim potomstvom. Bili su tu i svi kumovi, prijatelji i jedne i druge porodice. Na sredini puta su bili predstavnici vlasti, načelnik sreza, predsednici opština drobnjačke i bukovičke, izaslanik Zetske banovine, sveštenici. Prema zapisu Svetozara Tomića, bilo je oko 400 ljudi… Ispred porodice Perišić – opisuje dalje ovaj događaj Tomaš Ćorović oslanjajući se na zapise i sećanja savremenika, prvenstveno Boška Ćorovića – išao je Tanasije, brat ubijenog Jovana, kao glava porodice, a za njim je išla Jovanova žena Marica sa sinovima Urošem i Radonjom. Ispred porodice Ćorović išla su dva starca (Milinko i Mašan, napomena B. S), a između njih je bio Radoš sa puškom o vratu čija je cev bila okrenuta zemlji. Kad su se približili na nekoliko desetina koraka, i jedna i druga povorka je stala, Tanasije je skinuo kapu, izašao nekoliko koraka ispred ostalih i glasno upitao:
– Primate li Boga i Svetog Jovana?
– Primamo! – odgovoriše Ćorovići u glas.
Pred kraljem
Zbog ubistva Jovana Perišića, Radoš Ćorović je ubrzo posle tog čina pomirenja, ipak osuđen na 16 godina stroge robije. Sud je prihvatio insistiranje tužioca da je u pitanju bila klasična krvna osveta, koji je to potkrepljivao nepobitnom činjenicom da se Ćorović vratio i već mrtvom Perišiću pucao u glavu. On će potom četiri godine odležati u Jusovači, zloglasnoj podgoričkoj tamnici iz turskih vremena.
U leto 1932. godine, kralj Jugoslavije Aleksandar Prvi Karađorđević je posetio Crnu Goru i na Petrov dan, 12. jula, odlučio da posetiŽabljak odsečen od sveta besputicom, tako da je od Šavnika do pod Durmitor jahao na konju u pratnji velikog broja istaknutih drobnjačkih prvaka, više od stotinu konjanika.
Uroš Perišić (40), stariji sin Jovana Perišića, odlučio je da po svaku cenu iskoristi priliku i nekako dopre do kralja i zaište od njega milost za Radoša Ćorovića. Neveštom težačkom rukom je sročio molbu, ali je želeo da je lično uruči i na više mesta od Šavnika ka Žabljaku gde je svita zastajala, pokušavao da priđe, ali mu strogo obezbeđenje nije dopuštalo.
Tako sve do glavnog prevoja na jezerskoj visoravni na tadašnjem plemenskom putu ka Žabljaku, zvanom Previja. Uroš je tu kleknuo na put odlučan da se ne pomeri dok ne priđe kralju. Kralj Aleksandar ga je izdaleka primetio i pitao domaćine Drobnjake ko je taj čovek, a onda naredio da ga puste da kaže šta hoće:
– Milost, milost, Vaše Veličanstvo! – zavapio Uroš kad je kralj pritegao dizgine konju, zaustavio se ispred njega i pozvao ga da pristupi:
– Vaše Veličanstvo, kumim Vas Bogom da mi pustite iz tamnice kuma krvnika, koji mi je ubio oca! – rekao Uroš začuđenom kralju i pružio mu papir na kojem je bila sročena njegova molba.
Čim mu je Milivoje Karadžić, tadašnji predsednik drobnjačke opštine, koji je kao domaćin jahao uz kralja, ukratko objasnio o čemu se radi, kralj je blago pogledom pomilovao Uroša i kratko rekao:
“Biće rešeno…”
Za trpezom mira i ljubavi
Prilikom pomirenja u Vrtoč Polju, sveštenici, predvođeni Aleksom Žugićem, održali su moleban, a onda je Tanasije prišao Radošu, skinuo mu pušku i poljubio se sa njim… Iako je bilo dosta dece u kolevkama, jedino koje je bilo nekršteno bila je tek rođena kćer Boška Ćorovića. Nju je tu na licu mesta krstio stariji sin Jovanov, Uroš. Devojčica je na krštenju dobila ime Anka.
Bilo je to prvo krvno kumstvo između te dve porodice” – zaključuje Tomaš Ćorović i napominje da su se tog dana, prvi put posle 26 godina Ćorovići i Perišići našli zajedno za trpezom pomirenja i ljubavi…”
Ponovo na slobodi
Tri dana posle susreta sa kraljem, znatno pre nego što je akt o pomilovanju objavljen u službenom glasniku i što je Uroš Perišić zvanično obavešten iz kraljevskog dvora da je njegova molba uslišena, Radoš Ćorović je stigao u Vrtoč Polje…
“Od tada, sve do Drugog svetskog rata, svu decu koja su se rađala u domovima sinova Jovana Perišića, krštavali su Radoš i Periša – Mujo Ćorović, a Radoševu i Mujovu sinovi Jovanovi. Danas potomci Periše, Jovana i Radoša žive daleko od mesta na kojima su se tragično ukrstile životne sudbine ovih porodica, ali se, pretežno leti, sreću, druže i žive u komšijskoj slozi i prijateljstvu” – kaže Tomaš Ćorović.
