Udruženje Vidovdan iz Vićence obeležilo je, prigodnim časom za najmlađe, godišnjicu streljanja đaka u Kragujevcu.
Namera udruženja je da se svaki datum koji je značajan u otadžbini obeležava i u dijaspori. Svetlana Stanojlović pročitala je “Krvavu bajku” Desanke Maksimović na srpskom, a Slobodanka Olar na italijanskom.
Prvi utisak koji je bio primetan kod svih mališana bila je – tuga.
– Ove pesme što sam večeras čula su me potresle i rastužile. Nisam ih pre nikad čula. Poneću ih u školu da ih pročitam profesorki italijanskog – izjavila je Ivana Stefanović.
Aleksandar Ivković je naglasio da će u školi na sledećem času istorije ispričati celom odeljenju i nastavniku o streljanju đaka u Kragujevcu.
Roditelji su bili zadovoljni što je deci pružena prilika da čuju nešto iz istorije i da osim folklora nauče više o otadžbini.
Lidija Stefanović, Ivanina mama, rodom je iz Kragujevca i kaže da je prijatno iznenađena što je udruženje obratilo pažnju na godišnjicu streljanja đaka.
– Taj genocidni čin okupatora ne treba nikad zaboraviti jer je krvav pečat prošlosti i treba svake godine pozvati današnji nemački vrh da prisustvuje kako se ne bi zaboravilo i nikada nikome ne ponovilo – ističe Lidija.
Poema Đoke Stojičića “Pismo gospođi Helgi” ostavila je dubok utisak na Dejana Mitića, predsednika udruženja, i on je istakao da mladi koji su rođeni u Italiji treba da upoznaju istoriju svojih predaka, pogotovu što ona ima i vrlo tužnih momenata, baš kao što su stihovi ove poeme.
