Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine, njihovih potomaka i poštovalaca, zatim "Podrinje" iz Loznice i Savez potomaka ratnih dobrovoljaca, zajednički su organizovali svečanu akademiju na kojoj je predstavljena knjiga "Jadar i okolina u Prvom svetskom ratu" autora Ivka Veselinovića.
U sali Vukovog doma kulture prikazan je dokumentarni film o Momčilu Gavriću, najmlađem vojniku tog rata.
Ovaj skup je organizovan povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata u kome je ovaj deo Srbije bio prvi na udaru neprijatelja i pretrpeo velika razaranja i žrtve.
Lozničanin Ivko Veselinović 20 godina je po arhivama i literaturi čitao i prikupljao podatke o Srbiji i njenom učešću o Balkanskim i Prvom svetskom ratu, a pre tri godine je odlučio da napiše knjigu koja će iz nešto drugačijeg ugla osvetliti dešavanja iz tog perioda na ovom terenu.
– O Jadru i Prvom svetskom ratu pisalo se ranije, ali su se autori opredeljivali da pišu samo o borbenim dejstvima i tu nema mnogo nepoznanica. Zato sam odlučio da na osnovu materijala koji su dosad objavljeni i mojih istraživanja, sačinim celovitu, sveobuhvatnu knjigu o Jadru i sudbini njegovih žitelja od 1914. do 1918. godine. Knjigu sam posvetio Arčibaldu Rajsu, najvećem prijatelju Srbije i srpskog naroda, zahvaljujući čijem istraživanju i radu je istina o stradanju i patnjama srpskog naroda doprla u svet – kaže autor.
Po njegovim rečima, u knjizi ima detalja koje niko ranije nije obrađivao.
Veselinović pri tom ukazuje i na značaj četnika u tom ratu i velike civilne žrtve stanovništva Jadra.
– Potrudio sam se da što više osvetlim ulogu Jadarskog četničkog odreda (kojim je komandovao potpukovnik Vojin Popović – vojvoda Vuk), jedne od četiri specijalne jedinice koje je Vrhovna komanda formirala pred rat. Zahvaljujući toj jedinici, austrougarske snage nisu prešle Drinu, onako kako su planirale. Oni su nameravali da je pređu 8. avgusta, ali su to učinili četiri dana kasnije. Da nije bilo pripadnika Jadarskog četničkog odreda, sastavljenog isključivo od dobrovoljaca, ostvarila bi se Poćorekova naredba da njegove trupe u Valjevo moraju ući 18. avgusta na rođendan cara Franje Josifa, otkriva Veselinović.
– U knjizi pišem o žrtvama koje su podneli Jadar i okolina. Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila od 28 do 30 odsto stanovništva, a Jadarski kraj je ostao bez 45 odsto stanovnika, i to samo u najkritičnijem periodu – od avgusta 1914. do kraja 1915. godine. Stanovništvo je postradalo najviše od zločina vojnika Austrougarske i njihovih kaznenih ekspedicija. Upoređujući podatke uoči početka rata i popis koji su austrougarske okupacione vlasti napravile 1916. godine, Jadar je izgubio 18.344 stanovnika. Žrtve su u velikom broju bili deca, žene i starci, a načini i sredstva kojima su zločini činjeni do tada su nezabeleženi – otkriva autor.
– Krajem 1914. i u prvoj polovini 1915. mnoge je odneo i pegavi tifus – dodaje Veselinović.
Promocije duž Podrinja "Jadar u Prvom svetskom ratu" je knjiga iza kakve obično stoje institucije ili timovi ljudi, ali ovu je uradio jedan čovek s namerom da ukaže na dešavanja u Jadru gde su vođene žestoke i čuvene bitke na Ceru i Gučevu, ali i gde je civilno stanovništvo pretrpelo velike zločine okupatorskih snaga koje nisu imale milosti, čulo se na ovoj akademiji. Kako je rečeno, ovakvu knjigu do sada nismo imali. Posle Loznice, predstavljanje ove knjige već je zakazano i u Malom Zvorniku, Zvorniku (RS), Ljuboviji, Krupnju, Osečini i Šapcu. |