I pored strogih pravila da dijamant mora da ima oznaku geografskog porekla kako bi mogao da uđe na svetsko tržište, ratni lordovi u Africi i zapadne firme se i dalje bogate na dijamantima kojima se finansiraju suludi sukobi, a koji dolaze iz zabranjenih zona trgovine.
Na godišnjem sastanku Kimberli procesa (KPCS), sporazuma o svetskom tržištu dijamanata, 75 zemalja članica odbilo je mere protiv Zimbabvea, uprkos tome što je njegova vlada 2008. pobila između 100 i 200 tragača za dijamantima kako bi ovladala nalazištima na istoku zemlje. A, 2010. predsedavanje KPCS-om preuzima Izrael, koji trpi kritike UN-a jer nije mnogo uradio u sprečavanju tranzita tzv. krvavih dijamanata preko svoje tritorije.
Reč je o draguljima čijom se eksploatacijom i prodajom finansiraju razne paravojske u građanskim ratovima i nezamislivo brutalni ratni lordovi, mahom u Africi.
U 27-godišnjem građanskom ratu u Angoli u kojem je ubijeno pola miliona ljudi, organizacija UNITA zaradila je najmanje 3,72 milijarde dolara prodajom dijamanata južnoafričkoj firmi De Birs. U jeku građanskih ratova u Kongu tokom 90-ih otkriven je jedan od najvećih dijamanata na svetu, Milenium Star, težak 40 grama, koji je prodat opet De Birsu, a za to vreme Kongo je preuzeo osam odsto svetske proizvodnje dijamanata.
Najgore stanje zabeleženo je u zapadnoj Africi, gde su skupocene, ali male i stoga praktične dragulje razno-razne paravojne organizacije često menjale direktno za oružje. U Obali Slonovače proizvodnja dijamanata procvetala je početkom 90-ih, a od puča 1999. i ova zmlja je postala tranzit za dragulje iz Sijera Leonea.
Od izbijanja građanskog rata u Sijera Leoneu 1991. dijamanti nisu bili samo izvor finansiranja pohoda RUF-a i drugih oružanih bandi nego su postali i predmet sukoba.
Radi iskopavanja su se prodavala deca, pobijene su desetine hiljada civila, izbegla su dva miliona ljudi, a uprkos službenom kraju rata 2002. u toj zemlji 120.000 ljudi još uvek kopa dijamante za “platu” od dve šake pirinča dnevno. U ratu im je prećeno ubijanjem, odsecanjem ruku i otimanjem članova porodice, pa je pitanje šta ih danas motiviše na ovakav život.
Grinpise Magazin, međutim, upozorava da se ropski posao odvija za račun privatnih firmi i da ogromne količine dijamanata iz jedne od najbednijih zemalja sveta završavaju na Zapadu. Užas Sijera Leonea plastično je prikazan u filmu “Krvavi dijamant” iz 2006. s Leonardom di Kapriom, koji je firma De Birs oštro kritikovala.
Kako bi se zaustavio krvavi biznis, 2000. je sklopljen sporazum u Kimberliju u Namibiji. Sporazum je ubrzalo otkriće posle bombaških napada na ambasade SAD-a u Keniji i Tanzaniji iz 1998. da krvave dijamante kupuje i Al-Kaida.
