x Bili ste kapiten momaka iz generacije rođene 1992. godine?
– Imao sam 13 godina kad sam potpisao ugovor sa Hemofarmom, igrao sam za mladu reprezentaciju Srbije i za Proleter u rodnom Zrenjaninu. Imali smo zaista sjajnu ekipi, žarili smo i palili Evropom i svetom, sada su se svi nekako rasuli, raspršili, ali ono što je najvažnije svi smo postali odlični ljudi i svi i dalje igramo košarku.
x Ostao je žal za nastupima u A selekciji Srbije?
– Tek sam napunio 22 godine i jest da zvuči kao fraza, ali nije kasno. Moje je da treniram i napredujem u igri iz sezone u sezone u sezonu, a sve ostalo je na selektoru Aleksandru Đorđeviću i njegovom stručnom timu.
x Nakon Hemofarma i Proletera prošle sezone branili ste boje novosadske Vojvodine?
– Izuzetno značajna sezona za mene, mada i mnogo teška, a obzirom na nezgodnu povredu koja je sada sama ružna prošlost. Ono što je najvažnije, imao sam neophodnu minutažu u Košarkaškoj ligi Srbije. Mnogo sam radio i veoma sam zadovoljan što sam nivo igre podigao za nekoliko stupnjeva, a to mi je i bio cilj.
x Stariji brat Nikola doktorirao je hemiju u Americi, a osim nauke i on se bavi košarkom?
– Nekada je Nikola govorio da se ponosi mlađim bratom, košarkaškim reprezentativcem i kapitenom mlade selekcije Srbije, a sada ja u šali kažem, da sam poznat po starijem bratu, koji je postao prvi doktor hemije na studijama u Americi i po tome je najpoznatiji Zrenjaninac. Njegovo životno opredeljenje je da se bavi naukom, dobio je već nekoliko ozbiljnih poslovnih ponuda, a on košarku igra iz ljubavi i nastupa za koledž koji je nekada pohađao.
x Planovi za budućnost?
– Ne opterećujem se ničim, treba da okončam studije na Fakultetu ekonomskih nauka u Novom Sadu, da odaberem pravi klub i sredinu gde ću imati sve uslove za napredak, a poziv selektora bio bi naravno, velika čast i obaveza. Time bi se neki logičan sled, pošto sam prošao sve mlađe reprezentativne selekcije i uglavnom u svim nosio kapitensku traku, samo nastavio, a to bi bila i kruna moje karijere.
