Centar Oklahome otvorio je dušu za tamošnji list "Njuz OK" i pokušao da objasni Amerikancima kakav je osećaj živeti u konstantnom strahu da će vam bomba pasti na kuću, preneo je list Kurir.
"Svakog od 77 dana bombardovanja čujete sirene i očekujete da vam bomba padne na kuću. Od takve situacije čovek postane lud. Na početku NATO bombardovanja moja porodica i ja pokušavali smo da se krijemo po podrumima, ali nakon nekoliko dana jednostavno smo oguglali i ponašali se kao da se ništa ne događa. Teško je to opisati nekome ko to nije doživeo. Kad se setim tog vremena, uvek osetim mučninu. Čak i danas kad nekad pogledam u nebo, očekujem da će se odnekud pojaviti bomba", ispričao je Krstić, koji je mesec dana po završetku bombardovanja napunio tek 16 godina.
Centar reprezentacije Srbije odrastao je u jednosobnom stanu u Kraljevu. Iako su njegovi roditelji imali stalan posao, njihova plata tokom bombardovanja nije prelazila 10 dolara.
"Bila su pakleno teška vremena, ne samo za mene već za sve ljude u Srbiji. Rat, minimalna primanja mojih roditelja, preživljavanje a ne život, to me je nateralo da postanem borac. Sport je bio jedina svetla tačka u mom životu. Košarku sam igrao samo da bih se sklonio sa ulice, nikada nisam pomislio da ću jednog dana igrati u NBA ligi", objašnjava Srbin.
Nenad Krstić kaže kako u vreme kad je započeo profesionalnu karijeru u Kraljevu njegovi roditelji često nisu imali novca da mu obezbede trening u teretani.
"Rat i finansijska kriza mnogo su uticali na moju karijeru. Sećam se da roditelji često nisu imali da mi daju novac za teretanu. Jednostavno, to je bilo preskupo za nas. Većina mojih drugova iz kluba bila je u sličnoj situaciji, pa smo se snalazili kako smo znali i umeli", rekao je reprezentativac Srbije.
