"Sada je trenutak za oštre rezove, koliko god oni socijalno ili politički bili teški. Ako nastavimo da ignorišemo stvarnost i ne sprovedemo reforme, rizici su da državu dovedemo bukvalno na kolena", rekao je Krstić u intervjuu za sutrašnji beogradski nedeljnik NIN.
Pročitajte još:* Krstić: Otišao sam, jer ne možemo da rebalansiramo budžet |
On je upozorio da će u tom slučaju u Srbiji biti kao u Grčkoj, gde je smanjenje penzija i plata išlo i do 40 odsto ili više. Krstić je rekao da se s premijerom Aleksandrom Vučićem nije sporio oko cilja, a to je smanjenje budžetskog deficita za 1,5 milijardi evra (170 milijardi dinara) do kraja 2017, ali se nisu saglasili oko
načina na koji će se do tog cilja doći, zbog čega je i odlučio da podnese ostavku.
Bivši ministar finansija je situaciju u kojoj se Srbija uporedio s brodom koji se ubrzano kreće ka ledenom bregu i može da napravi nagli zaokret uz rizik da neki ispadnu sa broda ili da zaokreće po malo.
"Dakle, dovoljno smo daleko od ledenog brega, i ja sam sada pritisnuo sirenu za uzbunu. Hteo sam nagli zaokret, ali oni koji donose političke odluke i koji su i izabrani od naroda da to rade, smatraju da je uputnije, ako ne i odgovornije, pokušati drugi način", rekao je Krstić.
On je istakao da su, prema njegovom mišljenju, potencijalni rizici "zaokretanja po malo" veći od socijalnog troška naglog zaokreta koji je predložio. Bivši ministar finansija je rekao i da je njegov naslednik Dušan Vujović upoznat sa stanjem u javnim finansijama, a ne isključuje ni mogućnost povećanja poreza.
"Ako bih se odlučio na blaže smanjenje rashoda, a ono ne bude dovoljno, moja rezervna opcija bila bi povećanje poreza. Sigurno ne bih računao na mogućnost naknadnog smanjenja plata i penzija, uzev da znam koliko je to socijalno i politički teška odluka", rekao je Krstić za NIN.
