Sledstveno, za onih 27 nesrećinih Avganistanaca koji su u jutro 21. februara, dok su u koloni bežali iz zone ratnih sukoba i bili, svi do jednog, izmasakrirani američkim projektilima, svejedno je da li su proknjiženi kao (još jedna u nizu) "fatalna greška", ili su – kao što jesu – žrtve ciničnog zločina.
U Avganistanu do sada je "greškom" tako nepogrešivog američkog oružja pobijeno preko 450 civila.
Greškom? Groteska, laž i licemerje. Pomenutih 27 civila pobijeni su hladnokrvno i sa predumišljajem. U Avganistanu CIA i američka vojna komanda imaju armiju sakupljača obaveštajnih informacija, kamufliranu pod benignim imenom "Regionalni tim za rekonstrukciju". Reč je o armiji informatora i obaveštajnoj strukturi čiji je jedini cilj da se dobije puni personalni cenzus u svakom naselju, zaseoku, varoši i gradu u Avganistanu. Komandant okupacije, Obamin general Stenli Mekristal, hoće da zna gotovo svakog Avganistanca po imenu, a posebno ko je od njih taliban, a ko nije.
Svi sakupljeni biografski podaci o Avganistancima slivaju se u kancelariju generala Mekristala. CIA, koja je direktno navezana na Mekristalov kompjuter i njegov vojni odsek za špijunažu, drži svoj posebni dosije o talibanima. U tom dosijeu svaki taliban je kategorisan po rangu i važnosti. Talibani "niskog ranga" su ostavljeni u nadležnost marincima na terenu. Talibani "visoke vrednosti" isključivo su u domenu CIA i Mekristalove vojne branše za "specijalne operacije". Pokreti ciljeva "visoke vrednosti" pokrivaju se obaveštajno 24 sata, svih sedam dana u sedmici. U trenutku kada "visoki cilj" krene sa jedne tačke na drugu, motori aviona su već upaljeni, a bespilotne letelice na nebu.
Tako su 21. februara CIA i odred za "specijalne operacije" dobili hitnu informaciju da jedan cilj "visoke vrednosti" putuje u koloni mini-autobusa prašnjavim drumom u zabitoj provinciji na istoku Avganistana. Mekristal je pritisnuo dugme. I da bi likvidirao jednog talibana, hladno je pobio sve u koloni. "Greška"! Sori!
Posle davne bitke kod Hestingsa (1060) Vilijem Osvajač je pokopao svoje poginule borce, a mrtva tela pobeđenih Engleza ostavio da trunu na licu mesta kao primer i opomena. Osvajač je, pak, imao nekog poštenja pa nije ni pokušavao da sakriva svoju surovost nad Englezima koji su mu docnije 20 godina pružali otpor. Za to vreme preko 300.000 Engleza je bez milosti likvidirao (petina tadašnjeg stanovništva).
Američko pokoravanje Iraka i Avganistana ima toliko sličnosti sa surovošću kojom je Vilijem Osvajač pokoravao Englesku, ali je u jednom očevidna i razlika: Osvajač Engleske je pokoravao i kažnjavao pokorene pri punom svetlu dana, bez pravdanja i lažne griže savesti. Amerika u Avganistanu maskira zločin crnom propagandom da sve to radi u ime viših ciljeva i (samoproklamovane) američke "izuzetnosti".
Još jedna razlika: Vilijem Osvajač se na samrtničkoj postelji pokajao za sve svoje zločine i brutalnosti. Ovi se ne kaju niti haju. Mekristalovo "sori" posle hladnokrvnog ubistva dece i žena u koloni, jeste moralno crnje od samog zločina. Istina je da svi konkvistadori ubijaju, ali ovi ubijaju "suze prosipljući". Krokodilske.
