“Kriza u Ukrajini strategija SAD da oslabi Rusiju”

Pixabay

Najnovije događaje u Ukrajini nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović ocenjuje kao “nadigravanje” SAD i Rusije i isključuje mogućnost eskalacije u otvoreni sukob ističući da “nuklearno oružje sprečava bilo kakvu ludost sa bilo koje strane”.

– Ali, dolazi u obzir kontrolisano žarište koje bi dugo trajalo, iscrpljivalo drugu stranu i kompromitovalo je politički – kaže Jovanović.

Stvaranjem tinjajućeg i kontrolisanog spora između Rusije i Ukrajine, SAD žele da slabe Rusiju na duži rok, dodaje on, uz ocenu da je deo dugoročne strategije Amerike da okupiranjem unutrašnjim i regionalnim problemima Rusiju “izvuče” iz tesnih odnosa sa Kinom.

Smatra da se situacija oko Ukrajine može tumačiti i kao opomena SAD drugim državama u Evropi, naročito onima u blizini Rusije i Ukrajine, da bi mogle da se nađu u sličnoj, teškoj situaciji i da treba da se drže uz Ameriku i pomažu joj da, preko Ukrajine i tinjajućeg i kontrolisanog sukoba, slabi Rusiju na duži rok.

Jovanović ističe da je geoplitička i sajber ofanziva SAD na Rusiju deo dugoročne strategije Amerike da, kako kaže, izazivanjem i okupiranjem unutrašnjim i regionalnim problemima Rusiju izvuče iz tesnih odnosa sa Kinom.

Prema njegovim rečima, dugoročno Amerika gleda Rusiju kao potencijalnog saveznika zapada, ali ne kao partnera, već kao satelita, kao u vreme Borisa Jeljcina.

– Znaju da to ne mogu da postignu direktnim inicijativama, ali se nadaju da bi to mogli da postignu sveukupnim stavom prema Rusiji, ne samo ekonomskim sankcijama nego i izazivanjem unutrašnjih tenzija, a naročito stvaranjem dugotrajnog, tinjajućeg i kontrolisanog političkog, nacionalnog i vojnog sukoba između dve najveće slovenske zemlje – navodi Jovanović.

Ukoliko SAD to postignu, stvorili bi, kaže, još jednog istorijskog neprijatelja Rusiji, poput Poljske, a dve najveće slovenske zemlje bile bi u trajnom međusobnom sukobu koji bi kontrolisale Amerika i njene saveznice.

Smatra da je drugi cilj stvaranja tenzija u Ukrajini, koji je, kaže, taktički i trenutno hitniji, da se kroz zaoštravanje odnosa sa Rusijom u Ukrajini i oko Ukrajine, i “guranjem” NATO-a dalje ka Kavkazu, Evropa duže žadrži pod kontrolom SAD.

– U Evropi već pulsiraju raspoloženja da bi Amerika svojom politikom zaoštravanja prema rivalima, Rusiji i Kini, mogla Evropu da uvede u neprijatne situacije, što bi je politički marginalizovalo, a ekonomski praktično uništilo – ocenjuje Jovanović.

Primećuje da se zbog toga javljaju otpori u Evropi i ukazuje na današnju izjavu šefa evropske doplomatije Žozepa Borelja, ali i ranije izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šulca koji su stavili do znanja da Evropi ne odgovora da od Rusije stvara neprijatelja.

– Borelj je naznačio da bi dalje zaoštravanje moglo da ugrozi interes Evrope koja ne učestvuje u tom zaoštravanju. Evropa traži da bude ravnopravan partner sa Amerikom i Rusijom u razgovoru o bezbednosti, ali SAD to ne žele, već žele Evropu kao “mlađeg partnera” i da ostane tu gde je bila u poslednjih 80 godina – navodi Jovanović.

Na pitanje ko bi mogao da smiri tenzije oko Ukrajine i da li bi razgovor američkog i ruskog predsednika, Džozefa Bajedna i Vladimira Putina, mogao doprineti tome, Jovanović podseća da je taj razgovor ranije najavljivan, ali da do toga nije došlo, a da Vašington čak ni ne odgovara na konkretne predloge Moskve.

– To je sve način psihološkog iscrpljivanja Rusije da bi se ona više “pojavila” iz svojih utvrđenih stavova i time Americi dala još jednu šansu da je uznemirava i potkopava – zaključuje Jovanović.