Energetska kriza, dodatno podstaknuta ratom u Ukrajini i prethodnim dešavanjima na tržištu energenata u svetu, ozbiljno će doprineti globalnoj recesiji, rastu cena energenata, posebno električne energije i proizvodnji na svetskom nivou što će dalje imati uticaj i na domaću privredu, izjavio je danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na konferenciji “Biznis trends” u Beogradu.
Čadež kaže da postoji niz poteza koje bi privrednici mogli da preduzmu idući u susret problemu visokih cena energenata navodeći da je jedno od rešenja brži prelazak na obnovljive izvore energije korišćenjem solarnih panela i toplotnih pumpi.
„Postoje procene da će zbog krize energenata, pre svega gasa, koji balansira proizvodnju struje u većini zemalja EU, na primer u Nemačkoj, sadašnja kriza ozbiljno doprineti recesiji i padu proizvodnje. I to na nas ima i te kako uticaj, pošto je to tržište na koje najviše izvozimo“, rekao je Čadež na panelu „Bolja kontrola troškova, uređenije tržište i veća efikasnost” u razgovoru sa Nenadom Savićem, osnivačem i direktorom kompanije „Nova commodities“ koja se bavi snabdevanjem i prekograničnom trgovinom električnom energijom.
Prognoze stručnjaka u Evropi govore da bi u narednih devet godina tržišna cena električne energije mogla da se kreće u rasponu od 90 do 130 evra za megavat-sat, rekao je Nenad Savić, odgovarajući tako na pitanje Čadeža šta privrednici mogu da očekuju po pitanju kretanja cene elekrične energije u narednom periodu.
„Tržište električne energije je u problemu. Pokazalo se neadekvatnim da ispuni svoju osnovnu funkciju i odgovori na ono što se dešava.Tri stvari ga karakterišu, prvi, enormni rast cena koji je do sada nezabeležen. Druga karakteristika koja još više zabrinjava je enormna volatilnost (raspon i brzina kretanja cena), i te razlike su nova realnost i u tom smislu je sve teže odrediti u kom će pravcu tržište ići. Treći faktor je niska likvidnost“, naveo je Savić.
Podsetio je da je tržišna cena električne energije na berzama počela da raste prošle godine u aprilu i maju i da se od tada ne zaustavlja. Kaže da Evropska komisija ima mehanizme da obori cenu električne energije ali da je zbog bržeg procesa dekarbonizacije u EU, prelaska na obnovljive izvore energije i smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, za sada odlučila da to ne učini.
„Ušli smo u novo doba, u novu realnost. Cene koje smo imali pre kovida su prošlost i više se neća vraćati na taj nivo“, smatra Savić.
Podseća da je EPS u ugovorima sa kupcima na komercijalnom tržištu do 30. juna ove godine ponudio cenu za privredu od 75 evra po megavat-satu u nameri da zaštiti industriju i napomenuo da je to neekonomska cena jer je vrednost tog “istog proizvoda” u vreme kada je doneta ta odluka bila 310 evra na tržištu.
