Srbi u Hrvatskoj izgubili su veru u nezavisnost pravosuđa, a posle serije hapšenja meštana Negoslavaca, većina je i u strahu da bi, bez obzira na to što nemaju veze sa zločinom u Ovčari, mogli biti procesuirani. Neko je želeo da među Srbima napravi paniku i u tome je i uspeo. Ovako počinje razgovor za “Vesti” Dragan Crnogorac, nekadašnji saborski zastupnik, a sada predsednik Saveza srpskih društava u Hrvatskoj.
Kakva je trenutna situacija u Negoslavcima?
– Nakon poslednjeg hapšenja, 4. novembra, u Srbe se uvukao strah. Najpre su u oktobru zatvorena dvojica Srba koja su tu živela i tokom i posle rata, a sve je kulminiralo hapšenjem čoveka koji je optužen da je sa 17 godina počinio ratne zločine. Ljudi se opravdano plaše da više nema nikakvih kriterijuma po kojima se dižu optužnice i da već sledeći može biti optužen samo zato što je Srbin i nekome se ne sviđa ili se nekome zamerio.
Da li je bolja situacija u drugim srpskim sredinama?
– I u drugim sredinama situacija je slična, pogotovo u selima oko Vukovara i u samom Vukovaru. Tu mislim i na Trpinju, Borovo Selo, Negoslavce, Markušicu… Među ljude se uvukla strepnja da je dovoljno da se na nekoga uperi prstom i da mu više nema izlaska iz hrvatskog kazamata. Pre nekoliko godina smo imali hapšenje u Trpinji. Ti ljudi su bili uvereni da će na sudu dokazati svoju nevinost, ali su umesto toga svi osuđeni. Slično je bilo i nakon hapšenja dvojice Srba koji su dugo godina posle rata radili, jedan u gradskoj upravi, a drugi u srpskoj organizaciji. Neko je u njih upro prstom i protiv njih je podignuta optužnica za ratni zločin. Svih ovih godina živeli su i radili u Vukovaru znajući da nisu počinili nikakav ratni zločin za vreme rata, ali su ipak uhapšeni. Oni veruju da će svoju nevinost dokazati na sudu, ali hrvatsko pravosuđe je pokazalo da u takvim slučajevima nema objektivnosti.
Šta je pozadina tih hapšenja?
– Kompletna situcija u Vukovaru poslednjih godina je rezultat namere da se među srpskim stanovništvom unese nemir, ali i da se zadovolji “žeđ” za optuživanjem Srba. Zaista je teško poverovati da se posle toliko procesa vođenih kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, odjednom pronalaze novi dokazi. Upravo su ovi poslednji događaji prelili čašu žuči zbog kojih Srbi više nemaju nijedan razlog da veruju hrvatskom pravosuđu, a posebno tužilaštvima. Pokazalo se da nema u tim procesima nimalo objektivnosti ili profesionalizma, već isključivo potrebe da se uoči svakog 18. novembra Srbi hapse i optužuju samo zato što su Srbi. Nije preterivanje ako kažem da za nas ovde više nema pravde.
Zar nije u pravu potpredsednik vlade Hrvatske Boris Milošević kada kaže da svi odgovorni za zločine moraju biti procesuirani?
– Načelno i teoretski jeste, ali zar mi treba da zatvaramo oči pred nepravdom. Dajući javno ovakve izjave stvara se utisak da u Hrvatskoj vlada pravna država, a onda taj isti Boris Milošević konstatuje u Varivodama da još niko nije procesuiran za zločine nad Srbima i onda se postavlja logično pitanja koja je njegova uloga u Vladi Hrvatske? I dalje većina ratnih zločina nad Srbima nije procesuirana, mnogi su zapeli u samom početku u tužilaštvu tako i da nisu dovedeni do suda. Kako onda da verujete u parolu koju ste naveli?
Poslednjih meseci iz Vukovara stižu uznemirujući snimci prebijanja srpskih mladića. Da li je to prava slika stvari?
– Situacija u gradu je loša. Čini se da su nemiri i napadi na srpske mladiće instruisani sa željom da dođe do reakcije ili da bi se srpska strana odmah optužila i osudila. Međutim, deca su u nekoliko navrata snimila telefonom te događaje i na taj način je i namera raskrinkana. Ono što treba da zabrinjava je činjenica da nema ozbiljne reakcije, profesionalnog postupanja policije. Većina aktera incidenata je brzo puštena na slobodu, što je jasna poruka da su provokacije tog tipa, ali i crtanje grafita uperenih protiv srpske zajednice prihvatljivi u Vukovaru. Usudio bih se reći da tim nečinjenjem i policija učestvuje u stvaranju dodatnih tenzija.
Zar nije logično da se obratite srpskoj SDSS koja participira u Vladi Hrvatske?
– Zar ne bi bilo još logičnije da oni sami reaguju na ovakva dešavanja? Pa oni su obećavali da će predstavljati i štititi srpsku zajednicu. Izgubili su Srbi poverenje u njih ne samo zato što sede u vladi, koja je legalizovala pozdrav “Za dom spremni” ili što su deo parlamentarne većine koja čuva imunitet Branimiru Glavašu zbog ponovljenog procesa za zločine nad osječkim Srbima, već zato što godinama ništa ne čine da izbegli Srbi Krajišnici i dalje ne mogu ravnopravno da žive u Hrvatskoj kao svi drugi građani, a sad se to prenosi i na novorođene generacije. S druge strane, teško da bi nam i Boris Milošević pomogao, posebno kada je otkrio da je njegov otac bio tokom “Oluje” upravo u onoj vojsci koja je proterivala i ubijala naše sugrađane. Mada formalno imaju predstavnike u Vladi, Srbi su zapravo tim činom ostali potpuno sami i bez ikakve zaštite.
Ćirilica bez zaštite
Ima li srpskih tabli u Vukovaru?
– Nema ih više. Gotovo sve su ili slomljene ili prelepljene hrvatskim zastavama. I to je tako već nekoliko godina i nikom ništa. Zamislite poštovanje Ustava Hrvatske u Vukovaru kada te zagarantovane višejezične table nema ni na policijskoj stanici. Jedino odakle još nije izbačena je Ured državne uprave. I odatle je bila skinuta, pa vraćena, pa oštećena i takva je i danas. Srbi po Ustavu Hrvatske imaju neka prava, a u praksi nemaju čak ni ono na svoj jezik i pismo.
Dodatna pretnja uoči Dana sećanja
Već godinama unazad, 18. novembra, na Dan sećanja, Srbi nisu dobrodošli na ulicama Vukovara?
– Zaista je tako kao što kažete. Svakog 18. novembra svi Srbi koji žive u Vukovaru, a imaju gde da se sklone, to i učine. Oni koji nemaju gde zaključavaju se i tako će sačekati da svane novi dan. Ove godine je Dan sećanja i državni praznik, pa se očekivao mnogo veći broj ljudi nego ranijih godina. E, sada, možda će i u ovoj pandemiji COVID -19 biti nešto dobro, jer će sprečiti veći dolazak u Vukovar, ali i to je pitanje. Penava je objasnio da ne može nikome da zabrani da tog dana dođe u Vukovar. Ta izjava je kod Srba doživljena kao dodatna pretnja i još jedan razlog da tog dana ne budu u gradu.
