Da je “Šarli Ebdo“ u poslednjih 20 godina hteo da izlazi u bilo kojem američkom koledžu, ne bi trajao duže od 30 sekundi. Studenti bi ga kritikovali i optuživali za govor mržnje, a američka administracija bi ga odmah zatvorila, piše Njujork tajms u svom uvodniku.
List ocenjuje da na američkom medijskom tržištu nema ničega što bi ličilo na pariski list jer su "Amerikanci suviše oprezni da ne uvrede nečije verske težnje".
Sloboda verskog izražavanja
Prema njegovim rečima, tokom njegovih predavanja o dešavanjima u Parizu, svi studenti pominju slobodu verskog izražavanja kako bi se usprotivili francuskim zakonima koji zabranjuju verske oznake kao što je nošenje muslimanskog vela na javnim mestima iz bezbednosnih razloga ili zbog diskriminacije žena. Zbog toga su uglavnom veliki američki mediji, poput Njujork Tajmsa, Vašington posta ili CNN-a odbili da objave karikature pariskog lista da ne bi uvredili svoje muslimanske čitaoce i gledaoce.
SAD, od Bendžamina Frenklina do Marka Tvena i komičara na televiziji, imaju dugu tradiciju satire, ali ne i u štampi. Postoje donekle satirični listovi kao "Med" ili "Onijon" ali se oni ograničavaju samo na društvo, manje na politiku, a nikako na religiju. Na televiziji bi najveću satiru na temu religije predstavljao crtani film "Sout park".
Međutim, paradoksalno gledano, od usvajanja Prvog amandmana američkog ustava 1791. godine, u SAD svi imaju pravo da kažu šta žele. Govor mržnje je čak zaštićen tim amandamnom jer Amerikanci smatraju da je bolje dozovoliti da se nešto kaže nego da se zabrani.
Vrhovni sud je 1988. godine dozvolio Lariju Flintu, osnivaču pornografskog časopisa "Hastler", da objavi fotografiju s naslovom da je na njoj njegova majka u nepristojnom zagrljaju s jednim pastorom.
– To je sve verovatno zbog autocenzure, istorije i podrške religiji u američkom društvu – izjavio je američki profesor političkih nauka Robert Spil.
– U američkom društvu konkretna kritika na verska uverenja predstavlja tabu temu, posebno iz istorijskih razloga. Kolonije su stvorili verski disidenti iz Evrope, potom su došli imigranti raznih vera i na američkom tlu su osnovane nove hrišćanske crkve – rekao je Spil.
Spil je dodao da u američkoj štampi postoje i društveni i kulturni tabui i smatra se nepristojnim objavljivanje fotografije sa obnaženom osobom ili korišćenje psovki u pisanju novinskih članaka.
– Postoji odličan izraz koji objašnjava američki stav prema psovkama i nepristojnim izrazima, a to je rečenica u crtanom filmu "Simpsonovi" – "Molim vas, mislite na decu!" – zaključio je američki profesor političkih nauka.
