Naučnici koji su svoje rezultate objavili u stručnom časopisu "Neuron" ustanovili su da se, ako radimo nešto zabranjeno ili ako lažemo, uključuju delovi mozga koji se u normalnim okolnostima ne "aktiviraju".
To se ojašnjava emocionalnim konfliktom koji nastaje dok se čini zločin, kažnjivo delo ili jednostavno izgovara laž.
U istraživanju je učestvovalo 26 osoba koje su simulirale jednu bankarsku igru u kojoj je trebalo da odluče kome će poveriti novac, a kome ne.
Tokom istraživanja švajcarski naučnici su ustanovil da ljudski mozak za vreme davanja obećanja prolazi tri faze:
1. prvo se osoba mora odlučiti za davanje obećanja
2. nakon toga osoba mora proceniti hoće li suprotna strana poverovati u obećanje i
3. na kraju osoba odlučuje hoće li držati svoju reč ili ne.
Rezultati su pokazali da su se moždane aktivnosti onih koji su nameravali prevarom ostvariti profit od početka razlikovale od onih koji su nameravali postupiti pošteno.
Najzanimljiviji podatak istraživanja je da se u slučaju neprikladnog ponašanja uključuju "stari" delovi mozga kojima se ne može svesno upravljati. Tako je zapravo nemoguće prikrivati svoje stvarne namere što bi moglo budućnost pretvoriti u realnu obradu Spilbergove fikcije "Minority report" u kojoj specijalna odeljenja za prevenciju kriminala deluju pre nego što je zločin počinjen.
