Krim je uvek bio i ostaće baza ruske Crnomorske flote a pokušaji Ukrajine da dovede u pitanje legitimnost toga su jadni i nisu ni od kakvog značaja, ocenio je poslanik ruske Dume s Krima Mihail Šeremet.
On je na taj način reagovao nakon što je Ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) naložio Službi bezbednosti da razjasni okolnosti pod kojima su 2010. godine potpisani Harkovski sporazumi o uslovima boravka ruske Crnomorske flote na Krimu.
– Crnomorska flota se uvek nalazila na svojoj zemlji na Krimu. Sevastopolj je ponos ruskih mornara, nikako ukrajinskih. Tako je bilo oduvek. Neka uče istoriju. Crnomorska flota je bila stacionirana na Krimu i onda kada Ukrajina nije postojala. Zbog toga su svi pokušaji Kijeva da dovedu u pitanje legitimnost boravka flote na Krimu – jadni i nisu ni od kakvog značaja – rekao je Šeremet.
On je naveo i da je svojevremeno Ukrajina zarađivala „kolosalan“ novac od toga što je flota bila stacionirana na Krimu.
– A onda je kijevska vrhuška odlučila da zaradi još više i da Sevastopolj da za bazu brodova NATO, ali u tome nisu uspeli. Krimljani su 2014. godine to preduhitrili vrativši se u svoju istorijsku domovinu Rusiju – zaključio je poslanik.
Podsetimo, nekadašnji predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič, 2010. godine su potpisali Harkovske sporazume o produženju zakupa baza za brodove Crnomorske flote na Krimu na 25 godina od 2017. godine.
Prema sporazumu, Ukrajina je dobila mogućnost da po povlašćenim cenama nabavlja gas iz Rusije u zamenu za produžetak boravka Crnomorske flote na Krimu posle 2017. godine.
Za ratifikaciju sporazuma glasalo je 236 poslanika prevashodno iz vladajuće „Partije regiona“ Viktora Janukoviča, i komunisti, dok je protiv bilo 226 poslanika, uglavnom poslanici bloka Julije Timošenko i „Naše Ukrajine“ Viktora Juščenka.
Janukovič je inače osumnjičen je u Ukrajini za veleizdaju zbog sporazuma. Slične optužbe prete i poslanicima koji su glasali za ratifikaciju.
Krim se ujedinio s Rusijom posle referenduma koji je održan u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je to pitanje zatvoreno.
