Carinici su početkom juna prošle godine na graničnom prelazu Horgoš sprečili pokušaj krijumčarenja pet češljugara, koji se nalaze na domaćoj CITES listi strogo zaštićenih vrsta. To je najatraktivnija ptica iz porodice zeba u našim krajevima, a zbog šarenog perja i prijatne pesme ljudi je drže u zatočeništvu vekovima unazad. Prekršaj je otkriven kada je na red za kontrolu pristigao autobus belgijskih registarskih oznaka, koji saobraća na relaciji Severna Makedonija – Belgija.
Prilikom detaljnog pregleda carinik je iza drugog reda sedišta pronašao dve torbe i kartonsku kutiju, u kojima su se nalazili kavezi sa živim primercima zaštićenih češljugara, a jedan kavez je pronađen i među koferima i torbama putnika. Vozač je rekao da ne poseduje nikakvu propratnu dokumentaciju i da je reč o pošiljkama, koje je prihvatio da isporuči u Belgiji uz izvesnu nadoknadu. Pronađene zaštićene ptice zbrinute su u zoološkom vrtu Palić, dok su vozača preuzeli policija i tužilaštvo. Nekoliko meseci kasnije, krajem novembra razotkriven je još jedan pokušaj ilegalnog prenošenja ptica preko granice. Carinici su na prelazu Gradina, sprečili pokušaj šverca 105 živih primeraka raznih vrsta ptica, među kojima i četiri crvene rozele, koje se nalaze na CITES listi strogo zaštićenih vrsta.
Kaznena politika u Srbiji prema ovim krijumčarima je blaga.
– Kompleksnost problema i sistema nadležnosti utiču na smanjenje broja uspešno otkrivenih, procesuiranih i sankcionisanih slučajeva što pruža jak motiv počiniocima koji često budu neadekvatno, ili pak ne budu uopšte sankcionisani. Ograničeni kapaciteti i nedostatak obuka nadležnih organa i institucija na ovu temu je još jedna od ozbiljnih prepreka u suzbijanju ove vrste kažnjivih dela. Lanac nadležnih organa i institucija od trenutka otkrivanja, preko procesuiranja do sankcionisanja je veoma složen zbog čega je neophodna čvrsta i stalna saradnja na nacionalnom, ali i na regionalnom i međunarodnom nivou. Kontinuirane obuke, pre svega, policije, carine, tužilaštva i sudstva su neophodne kako bi se procenat ovih dela u Srbiji smanjio. Dodatno, neophodno je da se uspostavi baza podataka o delima koja bi se koristila, pored ostalog, i za analizu trenutnog stanja – kaže Iva Svilar iz organizacije WWF Adria, koja u regionu sprovodi projekat “Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi”.
