Krijumčarenje i ubijanje nije nešto što se dešava samo egzotičnim vrstama, ovi zločini su česti i u Evropi, a meta ilegalnih trgovaca su i pojedine vrste koje žive u Srbiji. Strogo zaštićene divlje ptice se u našoj zemlji decenijama masovno izlovljavaju uz pomoć klopki, mreža, lepkova i drugih nedozvoljenih sredstava. Hvatanjem živih ptica u prirodi posebno se ističu odgajivači divljih ptica pevačica. Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije najčešće žrtve među pticama su one iz porodice zeba poput češljugara, čiška, zimovke, konopljarke i zelentarke.
Članovi Tima za borbu protiv krivolova iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije krajem prošle godine istraživali su nezakonito hvatanje, posedovanje i trgovinu divljim pticama pevačicama na jugu Srbije. Za svega tri dana pronađeni su dokazi za 34 slučaja kršenja zakona.
– Znali smo da je ovaj vid ugrožavanja ptica zastupljen na jugu Srbije, ali smo bili šokirani onim što smo zatekli na terenu. Atari naselja oko Leskovca, Bojnika, Lebana i Vlasotinca prepuni su lokacija na kojima se ptice krivolove uglavnom hvatanjem na lepljive mamke. Osim što je to evidentno krivično delo, hvatanje ptica na lepak je i izuzetno brutalno jer ulepljene ptice često ostanu bez delova tela ili uginu od stresa i povreda – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Zakonom o zaštiti prirode zabranjeno je hvatati, ubijati, držati u zatočeništvu strogo zaštićene vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihova jaja, gnezda i legla, kao i ugrožavati njihova staništa.
– Naši raniji podaci ukazivali su da krivolovci godišnje u Srbiji uhvate 8.000 do 10.000 živih ptica pevačica koje završe na crnom tržištu u Srbiji i širom Evrope. Tek manji deo ptica bude otkriven i vraćen u prirodu. Poslednjih godina naša predana borba protiv krivolova pomogla nam je da uvidimo da smo ozbiljno potcenili ovaj problem. Sada možemo da kažemo da se u Srbiji godišnje izlovljava najmanje 80.000 do 100.000 jedinki divljih zeba – rekao je Aleksa Vukićević, ornitolog iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Hvatanje strogo zaštićenih divljih ptica zarad držanja u kavezima i nezakonite prodaje je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine.
– Doskoro je bilo dozvoljeno da se love i ugrožene vrste poput prepelica i grlica, sada je to na privremenom lovostaju. Videćemo šta će biti posle toga. Nemoguće je da se populacije oprave tako brzo, pri tome je grlica globalno ugrožena vrsta, ne samo zbog delovanja lovaca, već i zbog uništavanja staništa i korišćenje mnogo otrova u poljoprivredi. Trenutno je lov zabranjen, međutim mi u suštini nismo ni znali koliko je krivolov raširen kod nas dok ih na nekoj granici najčešće neke od susednih zemalja ne zaustavi carina – kaže Dragan Simić iz Lige za orintološku akciju Srbije.
On smatra da je tragično što su ptice otrgnute iz prirode i što ogroman broj ugine tokom transporta.
Ugrožene i jesetre
Jesetrama i njihovim proizvodima takođe se ilegalno trguje. Visoka ekonomska vrednost kavijara jedan je od glavnih razloga što su jesetre u Dunavu ugrožene. Od šest vrsta jesetri koje žive u ovoj reci, pet vrsta je krajnje ugroženo, a jedna je ranjiva, upozoravaju stručnjaci.
