pixabay.com
Ilustracija

Na putu od prirodnog staništa do kolekcionara, veliki broj švercovanih životinja ugine tokom transporta zbog neadekvatnog prostora u kome su smeštene, vezivanja, nedostatka vazduha, hrane i vode.

U slučaju da carina i policija otkriju krijumčare, životinje se zaplenjuju i zbrinjavaju u zoološkim vrtovima ili prihvatilištima, retko se vraćaju u prirodu jer su previše pripitomljene i nisu sposobne da prežive u divljini. Kako Srbija nema prihvatilište, životinje pronađene na graničnim prelazima život nastavljaju u zoološkim vrtovima, najčešće u Beogradu i na Paliću. Biolog Beo zoo-vrta Kristijan Ovari kaže da najčešće to budu papagaji, ali bilo je i zmija, kornjača, malih aligatora, pa i krupnijih životinja.

Sa granice u karantin

– Mi kao ustanova asistiramo Ministarstvu u smeštanju i zbrinjavanju tih životinja. Kada je komercijalni šverc u pitanju onda je obično veliki broj životinja naguran na veoma malom prostoru. Te životinje budu stresirane, dehidrirane, u ovo doba godine i promrzle, pa se često desi da jedan broj njih i ne preživi put – kaže Ovari.

On se priseća da je jednom stiglo čak 127 papagaja zaplenjenih na graničnom prelazu.

– Prvi susret je sa veterinarom. On mora da ih pregleda, ako pokazuju simptome neke bolesti odmah se testiraju, rade se potrebne analize. Zatim moraju neko vreme da budu u karantinu. Ne možemo tek tako da ih ubacimo u zbirku, da se ne bi razbolele ostale životinje. Ostaju kod nas dok se sudski postupak ne završi, jer sud donosi odluku šta će se sa njima dalje dešavati. Najčešće budu nama dodeljene. Sudbina papagaja bila je neizvesna, jer ih je bilo puno, na kraju su ostali kod nas. Jedan broj je uginuo zbog posledica transporta, dok nismo locirali problem i primenili terapiju – priča biolog.

Jedna od neobičnijih zaplena koju Ovari pamti je šest berberskih makaka majmuna (tri mužjaka i tri ženke) nađenih vezanih ruku i nogu u običnim gajbama na graničnom prelazu Horgoš 2012. godine. Majmuni su tada oduzeti i privremeno zbrinuti u zoološkom vrtu Palić, gde su boravili sve do 2015. godine, kada su prebačeni u specijalizovano prihvatilište AAP Primadomus u mestu Viljena u Španiji.

Egzotični daždevnjak

U osnovi problema nelegalne trgovine životinjskim vrstama, smatra Ovari, nalazi se potreba čoveka, da drži životinje, da ima ljubimce.

– Neki ljudi žele da ti ljubimci budu malo egzotičniji. Zakon je nedorečen, nije do kraja propisano šta je odgajivačnica, šta zoološki vrt… Takođe, problem je i preobimna i spora administracija. Zato često osim komercijalnog šverca imamo i pokušaje pojedinaca da prokrijumčare životinju koju su kupili za sebe, da je drže kao ljubimca, a nisu ispoštovali proceduru i pribavili neophodne dozvole. Primera radi, odete u Mađarsku i hoćete da kupite egzotičnog vodozemca koji se zove aksolotl. To je vrsta daždevnjaka koja ceo život preživi u larva stadijumu, zadržava škrge i živi u vodi, a potiče iz jezera na meksičkoj visoravni. Svojevremeno su ih Meksikanci dosta izlovljavali, pa su dospeli na CITES listu zaštićenih vrsta, a dosta su popularni u industriji kućnih ljubimaca. Aksolotl može da se kupi, u Mađarskoj recimo za 300 forinti, što bi bilo negde oko 10 evra, ali kako se nalazi na CITES listi potrebna je dokumentacija i potvrda o poreklu. Za dozvole i takse trebalo bi izdvojiti još negde oko 250 evra i čekati nekoliko meseci. Onda pojedinci želeći da izbegnu sve to pribegavaju lakšem načinu, pa ga spakuju u neku kesicu, kesicu u džep pa preko granice – objašnjava Ovari i dodaje da je potrebno više inspektora na terenu kako bi se suzbio šverc životinja.

Prema njegovim rečima, neplanirani dolasci životinja predstavljaju opterećenje i za zoološke vrtove.

– Kad se vodi jedna ozbiljna zbirka životinja prave se planovi o nabavci novih primeraka, razmnožavanju, a to je sve teško ispratiti, ako malo malo stižu neplanirane životinje. Za to ja kažem da je voditi životinjsku zbirku od 800 vrsta isto kao biti roditelj, nikad nisi sa onim detetom s kojim si u tom trenutku planirao da budeš, već sa onim kojem je potrebna pomoć. Bez obzira što nije lako, svaka oduzeta životinja bude zbrinuta – zaključuje sagovornik “Vesti”.

Lava podvaljuju kao tigra

Kristijan Ovari, kaže da je mladunče lava pronađeno u Crnoj Gori imalo sreće i da je ceo slučaj mogao da se završi tragično.

– Lav je velika mačka, koja se, ako se ne vodi računa, maci četiri puta godišnje. Mladunče lava interesantno je između drugog i šestog meseca života, a onda više nije zanimljivo i zahteva ozbiljnu brigu. To su životinje koje dnevno jedu nekoliko kilograma mesa, njihova ishrana košta. Zato odgovorni zoološki vrtovi vode računa da ne razmnožavaju lavove često, takođe se vodi računa o poreklu i rodoslovu životinje… S druge strane cirkus i cela ta industrija zabave ceni lavove par hiljada evra. Nažalost, krijumčari najviše zarade od rasparčanog lava, podvaljujući delove njegovog tela kao tigrove, koji se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini. Tako od jedne životinje zarade i do 100.000 evra – navodi Ovari.

Papagaj žako česta meta

Biolog Beo zoo-vrta kaže da je česta žrtva ilegalnih trgovaca papagaj žako iz Centralne Afrike, vrsta koja živi u jatima od više stotina ptica, izuzetno inteligentna i društvena ptica. Ova vrsta lovi se u ogromnom broju, a zatim ilegalnim kanalima transportuje do Evrope gde se dalje prodaje, za više stotina evra po komadu.

Sutra: Krijumčarenje kao unosan biznis (3): Lov na pevačice