U Kulturnom centru Srbije u Parizu ove godine je prvi put održana škola (kurs) kaligrafije. Nekoliko polaznica iz Pariza i okoline krasnopisu i srednjovekovnoj srpskoj kaligrafiji podučavao je Dušan Mišić diplomirani likovni umetnik crkvene umetnosti. Mišić, koji je ovim povodom došao iz Beograda, ističe da je kaligrafija široka paleta kreativnosti koju čine najrazličitije tehnike pisanja slova i slikanja. On dodaje da je zadovoljan znanjem polaznica i time što su savladale njima do sada nepoznatu tehniku pisanja.
Ovaj projekat je finansijski podržalo Ministarstvo bez portfelja zaduženo za kordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, a uspešni organizatori bili su Udruženje Zlatni pergament iz Beograda i Udruženje Kraguji iz Pariza.
Nedavno je u školskoj učionici Kulturnog centra Srbije proslavljen završetak ove jedinstvene škole izložbom radova polaznica kojima su dodeljene i diplome. Najpre se obratila Marija Marinković Medić, predstavnica Udruženja Kraguji, pozdravljajući prisutne među kojima je bila i Anđelka Šimšić, konzulka Ambasade Srbije u Parizu.
– Zahvaljujemo Ministarstvu bez portfelja, posebno ministru Milićeviću, što su prepoznali želju nas dijasporaca i omogućili nam da ovde u Parizu animiramo male i velike polaznike da uče kaligrafiju i neguju pravoslavlje. Hvala učitelju Dušanu Mišiću, koji vodi ovu školu u nadi da ćemo iduće godine imati još više polaznika.
Kurs su uspšeno završile sestre Teodora i Viktorija Petrović, Ivana Milutinović, Atina Pavličević, Gordana Đorđević, Jelena Pavličević i Sandra Pejović, a jedino Sandra nije mogla da prisustvuje dodeli diploma. Polaznicama je diplome uručio, ko drugi, nego njihov učitelj kaligrafije Dušan.
– Posebno mi drago što je škola kaligrafije započela svoje putešestvije po dijaspori u Parizu, centru umetnosti. Ukupno sedam polaznica je naučilo jedno od ustavnih pisama i izradilo svoj prvi rad koji krasi zidove ove učionice – kaže vidno zadovoljni Dušan.
Prema njegovim rečima kurs je namenjen svima koji su znatiželjni bez obzira na godine, pol ili obrazovanje. Za početni nivo, svako predznanje dobro je došlo, ali nije preduslov.
Polaznice kursa u Parizu imale su donekle različite motive kada su se prijavile, ali im je zajednička želja očuvanje ćirilice. Gordana Đorđević je upisala kurs jer želi da na mlađe naraštaje prenese očuvanje ćiriličnog pisma.
– Kako živimo u vremenu gde je u svemu i skoro svakom domenu preovladala tehnologija i gde se skoro sve zamenjuje tastaturom i mobilnim telefonima, gubi se navika pisanja. Tako sam dobila inspiraciju da se prijavim na kurs kaligrafije. Prvo, delim ogromnu ljubav prema pisanju, a uz to već duže vreme boravim van svoje zemlje i živim u zemlji gde se piše isključivo latinicom – navodi Gordana.
Trinaestogodišnja učenica Atina Pavličević je takođe uspešno završila kurs.
– Želela sam da pohađam ovaj kurs ćirilične kaligrafije pre svega zato što sam srpskog porekla,zato što volim Srbiju. Moja mama je učiteljica i ona me je naučila da čitam i pišem ćirilicu. Pisanje kaligrafije ni je jednostavno, svaki znak, slovo sve se sastoji iz više napisanih pokreta, potrebno je bilo strpljenja ali vredelo je – ističe Atina.
Bliži Srbiji
Dodeli diploma i izložbi radova prisustvovali su i roditelji nekih polaznica. Slobodanka Carica Ilić ima tri ćerke Elizabetu, Teodoru i Viktoriju, a dve su pohađale i upešno završile kurs kaligrafije
– Puno smo zahvalni udruženju Kraguji, Mariji i Jeleni. Moje ćerke Teodora i Viktorija Petrović su prezadovoljne, ove godine su još više naučile i utvrdile tehniku pisanja. Kao roditelji uvek se trudimo da se na neki način približimo našoj matici Srbiji, a ovog puta je to bilo putem kaligrafije i ćirilice – kaže Slobodanka.
Fascinirana starim spisima
Jelena Miletić Pavličević, profesorka geografije, je jedna od polaznica kursa kaligrafije. Na časove je dolazila zajedno sa Atinom Pavličević kojoj je strina.
– Za školu ćirilične kaligrafije sam saznala isključivo preko objave na Fejsbuk profilu Udruženja Kraguji iz Pariza za čije sam postojanje nešto pre organizovanja kursa takođe saznala putrem Fejsbuka i to na profilu udruženja Svi Srbi u Parizu. Moje lično interesovanje za kaligrafiju traje godinama, jer sam uvek bila fascinirana starim crkvenim spisima koji su izuzetno bogati ćiriličnim krasnopisom. Sam kurs je bio na visokom nivou što se tiče organizacije kao i profesionalnosti kaligrafa Dušana Mišića koji je imao puno volje, nesebično nam prenosio znanje. Naročito je imao ogromno strpljenje što se tiče mlađih generacija koje su bile prisutne na ovom kursu. Sa nestrpljenjem iščekujem sledeći kurs kaligrafije i zahvaljujem na dobroj prilici da budem deo ovog divnog projekta koji me motivisao da prisustvujem i mnogim narednim.
