Krunisanje britanske kraljice Elizabete Druge i njena smrt u 96. godini, posle vladavine duge sedam decenija, predstavljali su početak i kraj epohe koja je nakon Drugog svetskog rata obeležila svet.
– Ceo moj život, bio on dug ili kratak, biće posvećen vama i velikoj imperiji kojoj pripadamo – zaklela se 1947. godine u Južnoj Africi prestolonaslednica Elizabeta.
Obećanje je održala i bila je povezujući faktor u britanskom društvu i kolonijalnoj imperiji, toliko velikoj da u njoj “Sunce nikada nije zalazilo”. I mada je mirno i s razumevanjem prihvatila osamostaljenje kolonija, budućem kralju Čarlsu Trećem u nasleđe je ostavila titulu monarha u 14 nezavisnih država, od Australije do Kanade i Jamajke.
U vreme krunisanja američki predsednik Hari Truman, Vinston Čerčil, Mao Ce Tung i Josif Staljin vodili su vreli rat u Koreji i tek počinjali Hladni, čiji je kraj dočekala. Simbolično je svedočila i kraju Kraljevine Jugoslavije 1945. godine, ali i trajanju i nestanku SFRJ. U Londonu je 1945. upoznala poslednjeg jugoslovenskog monarha Petra Drugog i na krštenju kumovala prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. A britansko prihvatanje nove Jugoslavije obeležili su susreti Elizabete Druge i Josipa Broza Tita. U Londonu je 1952. godine toplo prihvatila maršala kojai je tada bio u sukobu sa Staljinom.
Protiv napada na SRJ
Bivši ambasador SRJ u Londonu, prof. dr Vladeta Janković, kaže da je i njena poseta SFRJ 1972. takođe bila događaj prvog reda. Tada je maršala odlikovala ordenom koji se čuva u Muzeju Jugoslavije u Beogradu.
– Ona je te odnose održavala u vrlo dobroj ravnoteži i imala je iskrenih simpatija za ono što je naša zemlja predstavljala u to doba. Kraljica se nije mešala u unutrašnju politiku, ali jeste imala političke stavove koje nije iznosila direktno. Bila je protiv politike bivšeg premijera Tonija Blera u Avganistanu, a naročito u Iraku (blokirala je zakon o ratnim dejstvima u toj zemlji). Do mene je iz neslužbenog izvora doprlo i da nije odobravala NATO bombardovanje SRJ 1999. godine – kaže Janković.
Odbojnost prema razaranju Elizabeta Druga stekla je u Drugom svetskom ratu koji je počeo kada joj je bilo 13 godina. Britanska vlada predložila je da se Elizabeta i njena mlađa sestra Margaret s majkom evakuišu u Kanadu.
Vrhovni komandant
– Male princeze neće nikuda bez mene. Ja neću da ostavim kralja, a on nikada neće napustiti zemlju – odbrusila je majka, takođe Elizabeta, pa su devojčice iz Vindzorskog dvorca svakodnevno gledale napade Luftvafe na London.
Već stasala devojka u februaru 1945. stupila je u britansku Teritorijalnu odbranu kao vozač sanitetskih kola. Za pet meseci dogurala je do čina poručnika i postala prva žena iz kraljevske porodice koja je služila u armiji. Uprkos ličnim principima, odana svojoj ulozi vrhovnog komandanta britanskih oružanih snaga u sistemu u kome odluke donose premijer i vlada, vodila je zemlju u mnoštvo intervencija i sukoba od kojih je najveći bio Foklandski rat s Argentinom 1982. godine.
Spasla izbeglice
Elizabeta Druga 1986. godine kraljevskom jahtom plovila je u Australiju kraj Jemena, kada je izbio građanski rat u toj zemlji. Naredila je da se uplovi u Aden bez saglasnosti vlasti i primila na jahtu 1.068 izbeglica, čak i u apartmane namenjene zvaničnicima.
Rukovanje s Novakom
Prva četiri favorita u muškoj i ženskoj konkurenciji teniskog turnira u Vimbldonu imalo je 2010. godine priliku da se rukuje s Elizabetom Drugom. To je bila prva poseta britanske kraljice Vimbldonu posle 1977. godine i tom prilikom su je upoznali Jelena Janković i Novak Đoković sa kojim je najduže proćaskala.
– Osećala sam se počašćenom. Ovim je upotpunjen moj utisak o Vimbldonu koji ima divnu tradiciju – istakla je Jankovićeva.
Čarls zaštitnik Hilandara
Vladeta Janković smatra da nije došao kraj britanskoj monarhiji, iako budući kralj Čarls Treći, neće biti voljen kao njegova majka.
– Nekoliko puta sam se sreo s njim. Razgovarali smo prilikom njegove poslednje posete o pomoći Hilandaru. Da podsetim, on je pomogao obnovu Hilandara posle požara. Čarls često odlazi na Svetu Goru i ima jaku sklonost ne samo prema pravoslavlju, iz kog je potekao njegov otac, nego i za našu zemlju i narod. Za nas je to dobra vest. Verujem da će kralj Čarls Treći biti dostojan naslednik svoje majke – ocenio je Janković.
Vlasnik svih kitova i delfina
Zaostavština Elizabete Druge procenjuje se na 370 miliona funti, čemu je doprinelo i što je 1993. prvi put platila porez na dohodak. Bila je i vlasnik svih delfina i kitova u britanskim vodama, po statutu iz 1324. godine.
– Njena čestitka astronautima Apola 21. jula 1969. na mikrofilmu ostala je na Mesecu u metalnoj kutiji.
– Poslala je prvi mejl 1976. iz vojne baze, a objavila prvi tvit 2014.
– Kraljica je tužila tabloid “San” 1993. kada su objavili njenu božićnu poruku dva dana ranije. Novine su platile 200.000 funti odštete, što je prosleđeno humanitarnoj organizaciji.
– Bila je prvi britanski monarh koji je posetio Kinu 1986. godine i Rusiju 1994.
Romansa duga 74 godine
Informacije o lošem zdravstvenom stanju kraljice Elizabete počele su da se šire nakon smrti njenog voljenog supruga princa Filipa 9. aprila prošle godine. Njihovu ljubav za 74 godine braka nisu poljuljali razvodi u porodici, tragična smrt princeze Dajane, kao ni medijske izmišljotine.
Filip je bio unuk grčkog kralja Đorđa Trećeg i potomak ruske carske porodice Romanov. Po rođenju na Krfu kršten je po pravoslavnom obredu, ali je porodica je izgnana i Filip je stupio u Kraljevsku vojnu pomorsku akademiju u Dartmutu, gde se Elizabeta prilikom posete zaljubila u njega. On je 13-godišnjakinju tretirao kao dete, ali su se dopisivali dok je ratovao u britanskoj mornarici. Zaprosio je 1946. godine u šetnji oko zamka Balmoral, u kom je Elizabeta Druga umrla.
Filip je uoči venčanja 1947. prešao u Anglikansku crkvu. Mladi par je imao četvoro dece i uglavnom provodio vreme na tada britanskoj Malti poput običnih ljudi. Ipak, kada je Elizabeta postala kraljica, Filip je odano preuzeo sve ceremonijalne obaveze u društvu i prema javnosti.
Tajna na burmi
Venčanje u Vesminsterskoj opatiji bilo je javno i preko Bi-Bi-Sija ga je pratilo 200 miliona gledalaca, što je bio rekord. Ipak, izgraviran natpis unutar burme Elizabete Druge ostao je zauvek tajna.
Fanfare i plotuni za novog monarha
Prva odluka novog kralja bila je da izabere ime koje će poneti kao monarh. Mogao je izabrati bilo koje od svoja četiri imena Čarls Filip Artur Džordž, a izabrao je da bude Čarls Treći.
Iako je prestolonaslednik, princ Vilijam neće automatski postati princ od Velsa, to će morati da mu dodeli njegov otac. Nasledio je očevu titulu, pa se Vilijam i Kejt sada zovu vojvoda i vojvotkinja od Kornvola i Kembridža. Postoji i nova titula za Čarlsovu ženu, Kamilu, koja postaje kraljica supruga.
Proglašenje kralja u palati Sent Džejms u Londonu, ispred ceremonijalnog Pristupnog saveta, po proceduri počinje objavom o smrti prethodnika. To su tradicionalno molitve i zaveti, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.
Novi kralj, u skladu s tradicijom iz ranog 18. veka, daje izjavu u kojoj se, između ostalog, zaklinje da će sačuvati crkvu Škotske. Tek tada fanfare objavljuju proglašenje novog kralja sa balkona palate Sent Džejms. Prvi put od 1952. godine državna himna počeće rečima “Bože, čuvaj kralja”, pošto je do sada pominjana kraljica.
Na londonskom tornju i sa brodova ispaljivaće se topovska paljba, a u Edinburgu (Škotska), Kardifu (Vels) i Belfastu (Severna Irska) čitaće se proglas kojim je Čarls proglašen kraljem. Krunisanje će biti obavljeno naknadno.