Pamtim je kao osmogodišnju devojčicu koju je otac, legendarni košarkaški sudija u staroj Jugoslaviji Rade Petrović, poznatiji kao Rade Fleka, zatim i dugogodišnji generalni sekretar KSJ, dovodio na Institut za strane jezike na časove engleskog.
Tako je planski pripremao svoju kćerku Sonju Petrović, od pre dve godine Vasić, za košarkašku karijeru koju je još kao tinejdžerka počela u svojoj velikoj ljubavi Crvenoj zvezdi. Ipak, nije se zadržala dugo u domaćoj “kraljici igara”, pa je sa svega 17 godina odlučila da se oproba u jednom od najboljih svetskih klubova, Barseloni. Kako igranje u klubu takvog renomea zahteva određeno iskustvo, Sonja je priliku da se dokaže dobila u francuskom Buržu. Posle toga, otišla je put Rusije u Spartak iz Moskve, gde se zadržala duži vremenski period.
Nemirnog, istraživačkog duha i osmeha koji nikog ne ostavlja ravnodušnim, naša košarkašica oprobala se i u WNBA, ekvivalentu čuvene NBA lige u dresu Čikago Skaja. Posle toga, nakratko se vratila na Stari kontinent, tačnije Prag, i osvojila evropski tron. Nije se dugo zadržala ni u Dinamu iz Kurska, pošto je želela krunu i “preko bare”, pa se ponovo oprobala u najjačoj svetskoj ligi u dresu svog omiljenog grada Finiksa u koji i dan-danas voli privatno da ode. I, mada je pružala zapažene partije, nije joj se dalo da ostvari jedan od svoja dva sportska cilja, da stigne i do WNBA prstena (pre dve godine se “utešila” udajom za svoju ogromnu ljubav, olimpijskog veslača Miloša Vasića), a druga da se oprosti od terena u dresu Crvene zvezde.
Za to što nije uspela krivi isključivo sebe “jer nije bilo koncentrisana”?! Put ju je iz Amerike odveo ponovo do Španije, u Đironu, gde je i završila aktivnu klupsku karijeru, a dres najdražih boja ostavila je i za konačan oproštaj od košarkaških terena. Pa, iako je posle evropskog zlata u Valensiji, kada su u finalu dobile Francuskinje, a Sonja bila MVP EP, “uhvatila” koronu, uspela je da se pridruži drugaricama iz nacionalnog tima u Tokiju i stigne do visokog četvrtog mesta.
Ono što svakako treba naglasiti da Sonjin put do zvezda bio je popločan izazovima, iskušenjima i povredama. Zbog toga je sada ova mlada žena, sportski direktor Olimpijskog komiteta Srbije, u jednom trenutku čak razmišljala i da prekine karijeru! Bilo je to sada davne 2007. i to ubrzo pošto je proglašena za najbolju mladu košarkašicu Evrope. Prolazila je kroz pakao teških povreda kao što su joj recimo sa 23 godine stradali ukršteni ligamenti kolena. Ipak, uz podršku porodice i prijatelja, uz motivaciju, vedrog duha i čvrstog karaktera, uspela je situaciju da preokrene u svoju korist i stigla je do velikih uspeha kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou.
Za to vreme, Sonja je branila boje svih naših nacionalnih selekcija, pa je tako osvojila neverovatnih 10 medalja! Zato joj je u oproštajnoj 2021. zasluženo pripala nagrada za najbolju košarkašicu Srbije. Skromna, kao i uvek, Sonja Vasić je to priznanje posle 14 sezona, 12 uzastopnih finalnih turnira, tri titule šampiona u Evroligi, evropskog zlata i bronze, olimpijske bronze podelila sa dugogodišnjim saigračicama i selektorkom Marinom Maljković. Obećala je da će i na novom poslu u OKS biti isto tako predana, kao i da će sa mužem Milošem Vasićem ispuniti i svoje porodične želje.
