Posle tačno jednog veka od kada je kralj Petar Karađorđević posadio prvi čokot na padinama Oplenca, ovog vikenda Topola je ponovo postala prestonica vina. Otvaranjem za javnost jedinstvene kolekcije vina na Balkanu koja se više od osam decenija čuva na 12 metara dubine u Kraljevskom podrumu započet je Prvi festival Šumadijskih vina. Vinoteka, koju čini oko 280 flaša iz doba kada su srpski kraljevi u Topoli gajili lozu i proizvodili vino, danas bi na aukcijama u svetu mogla da dostigne milionske sume. Nekadašnji upravnik zadužbine, Miladin Gavrilović, govoreći o ovoj vrednoj kolekciji, rekao je da bi na aukcijama pojedine flaše mogle da dostignu najmanju cenu od 30.000 evra.
|
Midulin podvig
Prirodna ventilacija |
Ali, ova vina nisu na prodaju zbog amaneta kralja Aleksandra, koji je u dvorskim knjigama ostavio zaveštanje da se ona "nikada ne prodaju, već će biti ostavljena za istoriju". Vina u ovoj kolekciji decenijama se nalaze pod ključem na drugom nivou ispod zemlje. Smeštena su iza rešetaka na metalne police iza otvora za lift koji je tada bio ugrađen u podrumu. Bio je to prvi lift instaliran u Srbiji uopšte. U Kraljevskom podrumu nalaze se autentična hrastova burad iz prošlog veka, a među njima je i nekoliko koji su bili svadbeni pokloni za kralja Aleksandra. Čuva se i celokupna oprema za proizvodnju vina iz tog doba, priznanice o otkupu zemljišta i grožđa.
Najstarije sačuvano vino je žilavka iz 1931. godine, a najmlađe vino staro je 55 godina. Veruje se da su neke od ovih boca lično arhivirali srpski kraljevi. Vina su u flašama izrađenim u tri veličine sa utisnutim kraljevskim grbom u staklu. Boce su naručivane iz Italije i Češke, a etikete su ručno rađene i danas zbog svoje krhkosti ne smeju ni da se dodirnu.
– Vinograde na Oplencu počeo je da sadi kralj Petar. Ispred podruma još rađa čokot koji je kralj zasadio 1914. godine. Podrum je završio njegov sin kralj Aleksandar. U vrednoj kolekciji su vina proizvedena od 1931. do 1934. godine – kaže Dragan Reljić, upravnik Zadužbinskog kompleksa Karađorđevića u Topoli.
Vina iz tog doba imala su odabranu klijentelu. Stalni poručioci boca iz Kraljevog podruma bili su Sveti sinod, fabrikanti, viđeniji restorani i hoteli poput Bristola i Mažestika, koji su imali prvenstvo u isporuci. Preko jugoslovenskih poslanstava boce sa Oplenca su stizale u Brisel, Bukurešt, Berlin.
Organizator festivala je Udruženje vinara Šumadije koji na ovaj način započinje veliki projekat sa željom da Oplenac postane srpska Toskana. Predsednik tog udruženja, koje se bori da vina sa ovog područja u svetu budu prepoznatljiva po geografskom poreklu, Božidar Aleksandrović, kaže za "Vesti" da je plan da za pet godina Topola može da parira poznatoj italijanskoj regiji.
– Tridesetih godina prošlog veka Kraljev podrum bila je najmodernija vinarija u Evropi. Trenutno je u našem udruženju 14 vinarija. U vreme sveopšteg propadanja srpske privrede drznuli smo se da pokažemo da imamo nešto svoje. Toskana je pre 40 godina bila zapušten region, gde je voda bila skuplja od vina – kaže Aleksandrović, inače poznati vinar.
Napominje da Toskana godišnje ugosti 10 miliona turista. U Topolu dođe oko 100.000. Zbog toga je i pokrenut festival vina. Male vinarije, a takvih je trenutno u ovom delu Srbije 40-ak, otvorile su ovog vikenda svoja vrata posetiocima.
