Nekada su Koviljaču zbog mirisa vode zvali Smrdan banja, da bi u prvoj polovini 20. veka dobila epitet “kraljevska”, što svojim izgledom i danas opravdava. Iako je jedno od najstarijih, najposećenijih i najpriznatijih lečilišta, ova podrinjska lepotica nudi više od zdravstvenog turizma. Smeštena u podnožju planine Gučevo, uz tok reke Drine, mnogima je idealno mesto za odmor s decom.
Banja Koviljača poseduje dva prirodna lekovita činioca, termomineralnu vodu i peloid blato
zahvaljujući kojima uspešno leči reumatska oboljenja, oboljenja koštano-zglobnog sistema,
diskus herniju, osteoporozu, posttraumatska stanja, lakša oštećenja centralnog nervnog sistema, gojaznost, sterilitet, pojedine ginekološke i kožne bolesti.
Tradicija uz nauku
U Banji Koviljači se tradicija i savremena naučna dostignuća spajaju u službi zdravlja ljudi.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju je elitna zdravstvena ustanova u kojoj se sprovodi
program medicinske rehabilitacije i lečenja kao i programi dijagnostike i prevencije. U sklopu ove bolnice nalazi se i odeljenje za rehabilitaciju dece koje je prvo takve vrste u zemlji, ponosno ističu u Turističkoj organizaciji grada Loznice.
Centar Banje Koviljače krasi veliki i savršeno uređen park s grandioznom fontanom. U jednom od najvećih i najlepših parkova Srbije možete da pustite mališane da trčkaraju,
posmatraju cveće, jedu kokice i sladolede. U ovom jedinstvenom muzeju prirode na otvorenom velika je verovatnoća da će sresti neku od mnogobrojnih veverica koje tamo žive. Banjski park nije jedinstven po prostranstvu, savršenoj zelenoj boji, raznobojnom cveću “pod konac”, neobičnom drveću i čistoći, već zbog objekata koji odišu kraljevskom kulturom od pre više decenija.
– Najlepša i najznačajnija među njima je banjska dvorana Kur-salon, podignuta 1932. u
vreme vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, pa ovu banju zato i zovu Kraljevska banja. Posebnu vrednost imaju i sumporno kupatilo “Kralj Petar Prvi”, blatno kupatilo kao i banjske vile Hercegovina, Dalmacija, Bosna, Koviljača i ostale koje čuvaju tajne i duh prohujalih vremena. Malo je banja koje imaju tako bogato kulturno nasleđe – tvrde u TOG Loznica.
U čast najčudnijim bićima
Nedaleko od banjskog parkanalazi se jednistven spomenik u Srbiji posvećen gljivama na kojem piše: “Najčudnijim bićima na planeti bez kojih svet ne bi mogao da postoji”. Spomenik je podignut u čast Ljubomira Vuksanovića Barlea, osnivača gljivarskog društva iz Banje Koviljače.
Osim kulturnog i istorijskog nasleđa, aktivni odmor je nešto što svakako preporučuju u Banji Koviljači. U blizini parka, možete prošetati trim-stazom kroz bukovu šumu, gde se
nalazi i drvena teretana na otvorenom. Ako ste ljubitelji opuštanja, turskog kupatila, saune
ili bazena, Banja je po tome svetski poznata. Ne samo što su spa-centri blizu gde god da ste odseli, već i masažu možete da nađete na svakom koraku.
Odmah pored Banje Koviljače nalazi se planina Gučevo, savršenstvo prirode puno livada za šetnju. Onima u boljoj kondiciji neka ne bude teško da se popnu do najviše tačke, Crnog vrha. Odatle će ih sigurno oduševiti pogled. Nemojte propustiti ni obilazak veličanstvene Drine, a u letnjem periodu kupanje u ovoj hladnoj, ali i najčistijoj reci u našoj zemlji.
Omiljeno izletište Lozničana leti je Žićina plaža gde se nalazi veliki broj restorana u kojima uživaju u specijalitetimaod sveže drinske ribe. Uz Drinu možete pronaći i potpuno sređena etno-sela s konjima, magarcima, klupicama, ali i malim kućama za odmor. Klimatski faktori i čist vazduh ovog kraja stvaraju idealne uslove za sportsko rekreativni turizam. Planinarenje, pešačenje, paraglajding, ribolov, vožnja biciklima, motorima, kvadovima, džipovima i čamcima su aktivnosti koje nude Gučevo i Drina.
Muzej na otvorenom
Kako je Loznica odmah pored Banje Koviljače, ne treba propustiti posetu ovom gradu u kome meštani gostima prvo spominju zemljake, geografa Jovana Cvijića, kome su podigli dva spomenika, i slikara Miću Popovića, u čiju čast je otvoren atelje s njegovim radovima.
Najviše će, ipak, pričati o Vuku Stefanoviću Karadžiću u čijem rodnom Tršiću su napravili svojevrsni muzej na otvorenom gde će vas takođe očarati neki stariji duh, samo ovde iz ugla običnog naroda, a ne kraljeva. Uz njegovu rodnu kuću, narodne poslovice koje prate
gosta putem, neverovatnu prirodu i prostor za igru, ali i restorane sa savršenom domaćom kuhinjom, imaćete mnogo načina da provedete dan. Ko voli vodopade, treba da ode u zaseok Budimlija gde je slap Skakavac, ali i odmaralište “Budimlija Resort”.
Rodna kuća reformatora
U Tršiću gosti mogu videti Vukovu spomen-kuću (na slici), Muzej jezika i pisma, Kuću pisaca, Saborište i Crkvu brvnaru. Inače, Vukovu kuću su Turci palili desetak puta. “Otac sagradi u jesen, Turci je sruše u jesen”, govorili su stari meštani po čijem sećanju je kuća obnovljena 1933. godine tako da izgleda isto kao kad je u njoj živeo reformator srpskog jezika do odlaska u Beč. Odlazak iz Srbije dogodio se nakon poslednjeg spaljivanja i očeve smrti.
Kako stići
Koordinate Banje Koviljače: 44°30’27” SGŠ, 19°09’18” IGD
Najbliži granični prelaz: Trbušnica (BiH) – Loznica 4 km
Loznica – aerodromi: “Nikola Tesla” (Beograd) 123 km, “Tuzla” 72 km
Loznica – Banja Koviljača 6 km, Tršić 7 km, Manastir Tronoša 17 km, Gučevo 14,6 km, Budimlija 5 km
Sumporno kupatilo
Kupatilo kralja Petra Prvog je zgrada sumpornog kupatila, podignuta u periodu od 1904. do 1908. godine. S centralnom osmostranom dekorativnom kupolom iznad glavnog ulaza, dve manje četvorougaone sa strane i jedinstvenim podnim pločicama od engleske keramike unutra, kupatilo je ukras banje.
Skriveni dragulj
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla predstavlja skriveni dragulj Banje Koviljače. Podignuta je 1975. godine, a 2019. u porti crkve urađen je amfiteatar, namenjen održavanju duhovnih i kulturnih događaja. Unutrašnjost crkve potpuno je oslikana freskama. Pri crkvi je osnovan i hor “Sabor srpskih svetitelja”.
Kur-salon, simbol banje
Čuvena banjska dvorana Kur-salon svojom autentičnošću i reprezentativnim istorijskim i dekorativnim stilom do danas je sačuvala duh prošlih vremena i raskošnih balova, koji su se tamo svojevremeno održavali.
Ikone na stablima
U Tronoškom letopisu piše da je ktitor Manastira Tronoša iz 1317. bila kraljica Katalina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Mnogi su za ovu svetinju čuli zbog kapele Svetog Pantelejmona sa česmom Devet Jugovića. Ipak, najpoznatija je kao mesto Vukovog ranog školovanja čiji tragovi (školski dokumenti, pisaći pribor, bukvar) o tome svedoče. Na putu do manastira su Ikone, mesto u šumi gde se narod u vreme kad su crkve rušene i paljene skupljao na molitvi, kačio na stabla ikone i improvizovao crkvu.
Bitka iznad oblaka
Nedaleko od Crnog vrha (779m), najviše tačke planine Gučevo, nalazi se spomen-kosturnica podignuta u znak sećanja na borbe vođene u Bici na Drini 1914. godine. U Kosturnici su sahranjeni posmrtni ostaci oko 4.000 srpskih i austrougarskih vojnika. Gučevska bitka bila je prva rovovska bitka u Prvom svetskom ratu, trajala je 55 dana, a u narodu je poznata kao “Bitka iznad oblaka”. S uređenog vidikovca pruža se fantastičan pogled na Loznicu i Podrinje.
Banja kao banja je ok…mada na ovim fotkama izgleda impozantnije…unutar same banje ima par objekata koji su van funkcije da ne kazem zapostavljene….ali…ali kad izadješ iz banje tuga i čemer i izbeglice
Malo je drveća uz staze da svojim hladom štite korisnike banje, koji su većinom slabo pokretni. Ovako je za njih problem kretanje leti po vrućini. Klupa ima premalo. Fontana bi trebala da radi preko celog dana u nekom smanjenom intezitetu.
Za decu treba napraviti igralište.
Neki od ovih objekata se ne koriste uopšte i na slikama izgledaju mnogo lepše nego uživo.
Usluga je odlična,restoran takodje, park i šetalište i planina Gučevo ali sve van banjskog kruga je tuga.