– Dugo smo čekali sudski postupak i kada je pre četiri godine krenuo naglo su se izdešavala dva-tri ročišta i sve je stalo. Znam da je polovina dedinih vrednih stvari pokradena. Ključ od tog njegovog sefa se uzima na potpis, pa kada su videli ko je to radio stali su da bi zaštitili te ljude – kaže Titov unuk i ističe da je došao do informacija o lopovima, ali nije na njemu, već na državi da to obelodani.
On objašnjava i da niko zvanično neće da da podatke o Titovim stvarima.
U igri i bivše republike SFRJSlovenačka ambasada je početkom godine tražila od Prvog osnovnog suda u Beogradu spiskove sa stvarima u Titovom sefu, jer smatra da na to polaže pravo kao bivša država SFRJ. Pomoćnik ministra finansija BiH Zeit Kelić se oglasio sa zahtevom da se utvrdi šta je od otkrivenog blaga deo bivših državnih rezervi. Hrvatska se, takođe, interesuje za sadržinu sefa koji su srpske vlasti otvorile bez prisustva predstavnika ostalih bivših država SFRJ, nadležnog suda i porodice Broz. |
– Imam saznanja da je od 3.500 umetničkih dela svetskih majstora ostalo svega 750, a pitam i gde je najskuplja poštanska marka na svetu, vredne puške, sablje, nakit – obelodanio je Titov naslednik svoja saznanja.
Maratonski sudski postupak oko Titove zaostavštine stao je krajem 2012, a zbog nove reforme pravosuđa preuzeo ga je drugi sudija, što je prema rečima Brozovog advokata Gorana Petronijevića, ostavinsku raspravu vratilo na početak.
On ističe i da mu na mogućnost prodaje tih stvari pre ostavinske rasprave ukazuju dve odluke suda.
– Nedavno je odbijen predlog advokata Titove unuke Svetlane Broz da dragocenosti koje je Komisija šefa države našla i popisala u depou 555, budu prebačene iz Narodne banke u depozit suda. Pre toga je odbijen i zahtev advokata pokojne Titove udovice Jovanke Broz da se privremenom merom zabrani otuđenje bilo kog dela nasledstva do konačne podele – objašnjava Petronijević i ukazuje da Titov unuk i ostali članovi porodice Broz nemaju kompletan spisak imovine koja bi trebalo da bude podeljena između naslednika i države.
JOŠKA BROZ O ZLATU KARAĐORĐEVIĆA: Njima njihovo, a gde je naše?
Ostavinska rasprava je na zahtev Titovog sina Žarka Broza pokrenuta decembra 1983, a sud je doneo rešenje o podeli imovine 1989, ali ga je osporila Titova udovica. Potom je proces startovao 2000. da bi prvo ročište bilo zakazano tek 2011, a poslednje decembra 2012. i od tada je bilo još dešavanja od uticaja na raspravu: posle smrti Jovanke Broz prošle godine, kao naslednici su se pojavile njene rođene sestre sa decom.
Zbog priča da gro stvari iz sefa pripada Karađorđevićima, članovi kraljevske porodice su tražili da budu uključeni. U javnosti se pojavila informacija da se u devet džakova sa vrednostima dinastije u kojima je skoro 30 kilograma zlata u polugama i prahu, nalazi više od 2.000 malih i 600 velikih zlatnika, vredan zlatni nakit, 13 odlikovanja porodice Karađorđević, zlatne plakete, medaljoni, posuđe…
Taj spisak vrednosti potomaka Karađorđevića je prema rečima Titovog unuka "samo priča", dok sve ne bude potvrđeno.
– Ono što je njihovo neka njima i pripadne, ali je pitanje kako to da ako je moj deda uspeo da skoro pet decenija čuva bogatstvo Karađorđevića i da bude sačuvano i posle njega, ovi danas nisu uspeli da sačuvaju Brozovo, odnosno naše – kaže Joška Broz za "Vesti" i dodaje da će pravdu tražiti, ako treba, do Međunarodnog suda u Strazburu.
