Još jednom je Novak Đoković doneo neopisivu radost narodu Srbije, kao i mnogobrojnim navijačima širom sveta. I to na kakav način. Slavio je usred zemlje koja ga je prošle godine, u isto vreme, deportovala! Deseti put, iz isto toliko pokušaja, Nole je podigao trofej namenjen pobedniku Australijan opena.
Osveta se, kažu, služi hladna. Ova Novakova se dobro ohladila za više od 350 dana. Servirao je uprkos svim problemima sa kojima se suočio tokom Ozi opena. Ni ruptura mišića nije pokvarila planove najboljeg tenisera sveta da se još jednom jubilarni, deseti put, popne na tron. Poslednji poen u finalu, protiv Stefanosa Cicipasa, označio je ne samo kraj susreta, već i završetak svih muka i vreme da Nole olakša dušu. Poput vulkana je došlo do erupcije emocija onog trenutka kada je Đoković stigao do svog boksa i zagrlio najbliže – majku Dijanu i brata Marka. Znao je da je na sigurnom, da je sve prošlo i da može da se isplače. Zajedno sa Novakom plakali su njegovi navijači u “Rod Lejver” areni. Ko zna koliko ih je još pustilo suze pored malih ekrana.
– Ti izgubiš – mi izgubimo, ti pobediš – mi pobeđujemo, ti plačeš – mi plačemo – napisao je, između ostalog, fudbaler Fulama Aleksandar Mitrović na Instagramu, u znak podrške Novaku posle osvojenog trofeja.
I čini se da je Mitrogol pogodio pravo u metu. Svi oni koji su uz Novaka osetili su ponos, radost, sreću, ali i olakšanje posle nedeljnog finala u Melburnu.
Šta je sve Đokoviću donela titula na prvom grend slemu u godini? Ne samo dvocifren broj pehara u Australiji, koji će teško ko stići ili prestići u budućnosti, zatim oko dva i po miliona američkih dolara, već i povratak na prvo mesto ATP liste. Novak je započeo 374. nedelju kao prvoplasirani teniser planete i nedostaju mu tri da se izjednači sa rekorderkom Nemicom Štefi Graf, odnosno četiri da postane besmrtan. Već krajem februara mogao bi da ostvari i taj san, pošto za Novaka ne postoje nemoguće misije.
Uz to, u trci za GOAT Đoković se po broju osvojenih grend slemova izjednačio sa Špancem Rafaelom Nadalom. Obojica su na koti 22. Po onome što pružaju na terenu, deluje da bi naš Nole mogao mnogo dalje od ovoga… I sigurno hoće.
Iako je tokom turnira u Melburnu slušao kako lažira povredu, trpeo napade na oca Srđana zbog slikanja sa navijačima iz Rusije, najbolji teniser sveta je sve vreme dostojanstveno primao udarce. Na kraju, kada se sve završilo, ni u koga nije upirao prstom, već je, kao i uvek, širio ljubav. Takođe, nije zaboravio da istakne i doprinos navijača kojih je, kako je priznao, bilo nikad više.
A šta je nama ostalo? Da se divimo Novaku Đokoviću, da ga bodrimo, navijamo za njega u predstojećim okršajima, ali i nikada ne zaboravimo kako je (pro)slavio Srbiju. Čoveka zbog koga se toliko puta slušala himna “Bože pravde”, zbog koga se vijorila srpska zastava, spominjala ova naša mala i lepa zemlja na Balkanu, javno osuđivalo bombardovanje… Zbog koga, jednostavno i oni koji nisu znali gde se Srbija nalazi, sada dolaze njoj u posetu.
Nije najbolji teniser sveta “broj jedan” samo u sportu kojim vlada, već i u ljudskosti. Ne sme se zaboraviti njegova humanost koja nema granice. Koliko je samo škola, vrtića obnovljeno, pomognuto, koliko je raspiratora tokom pandemije korona virusa kupljeno, kako za Srbiju, tako i za Italiju, Crnu Goru, koliko je mališana kojima je novac bio potreban za lečenje dobilo “anonimnu donaciju”…
